0
Nije mogla da se ne oglasi (tačnije, valjda je morala) , mada je i sama odavno svesna da je njeno petljanje sa rečima i rečenicama obično rizik po nju, atak na javni govor i muka duhu onih koji to što kaže čuju ili pročitaju. Ipak, čuva se Ana Brnabić, prekomplikovana je reč Sautempton, pa će ona polako, izokola, ko po jajima, na svom Tviter nalogu brendiranim Aleksandrom Vučićem, onim „kecom“ i našom decom: „Politikom se bavimo kako bi pomogli da se ostvare potencijali naše zemlje i ljudi, kako bi se živelo bolje i ponosilo uspesima. Na politiku ne gledamo kao na način da postanemo medijski moguli, vlasnici fudbalskih klubova i stotina miliona evra na računima širom sveta.“
Prva rečenica je za ljude sa gastroenterološkim problemima, prvenstveno zatvorom ( mada malo tera i na povraćanje), moglo bi se reći čista homeopatska terapija umesto farmaceutskih laksativa. Ona druga je vic i to loš. Hoće premijerka reći kako ona, režim kojem pripada i čovek koji ga simbolizuje preziru novac i moć, ne zloupotrebljavaju medije i nose svetačke oreole iznad svojih neuprljanih glava.
Oni koji ne prate šta se događa u svetu fudbala, politike, biznisa i velikog novca nemaju pojma šta je pisac hteo da kaže, ali jasnost i nedvosmislen stav i nisu cilj niti način, još manje umeće, komunikacije predsednice vlade. Njeno je da loptu koja joj je data u ruke, ubaci iz auta – gde je formacijski raspoređena od trenera, hitne je što može dalje a onda će na teren istrčati naprednjački tim medijskih spinera da je mrče, driblaju i pokušaju zabiti, obično u prazan gol.
Dakle da prevedemo Anu na običan i razumljiv jezik njenih i Vučićevih tabloida: onaj zli Šolak, ovaj put inokosno bez pokvarenog Đilasa, kupio je engleskog prvoligaša Sautempton za 120 miliona evra, mada je puna istina da je suvlasnik Junajted grupe za taj novac kupio 80 odsto udela vlasništva tog kluba. Faktički, jedna od hiljadu akvizicija u svetu fudbala i visokog biznisa koja ne bi ni zavredila pažnju naše dične premijerke da u igri nije bio čovek koji je beslovesnom propagandom režima proizveden u arhineprijatelja ovdašnje vlasti i ovim se zgodno namestio da se glasačkom telu proda priča o gramzivom bogatašu koji stoji naspram nevinih, siromašnih, opštoj dobrobiti posvećenih naprednih vizionara koji podnose žrtve i unapređuju nam živote i državu. Sad valja još nekako proturiti priču kako je to Šolak uradio našim parama i zgoditak je postignut.
Ne sumnjamo da će stvari dalje i ići u tom pravcu, ali to je već pitanje medijske strategije Vučićeve medijske mašinerije, nego da vidimo ko je to i sa kojih moralnih visina krenuo da doaka tajkunu Šolaku koji pazaruje po Premijer ligi.
Isti oni koji su novcem građana Srbije, preko državnog Telekoma, onako hadžijski preplatili prava za prenos utakmica te iste lige sa 600 miliona evra. Da stvar postavimo iz njihove vizure – ispada da su tim novcem mogli kupiti pet Sautemptona i Lids Junajted pride.
Isti oni koji maštaju o nacionalnom fudbalskom stadionu, sve dršćući od ugrađivačke strasti, za koji su spremni da izdvoje više od 400 miliona evra, takođe naših para. Dakle, Aston vila plus Votford, Everton i Njukastl.
Isti oni, čija braća, kumovi i bratija profitiraju na nameštenim tenderima u poslovim a sa darežljivim državnim budžetom. Eto, primera radi, samo je firma u kojoj je, svojevremeno, direktorovao brat premijerke od poslova sa državnim institucijama i preduzećima prihodovala više od 40 miliona evra. Otprilike taman za većinski paket akcija Norvič sitija.
Isti oni koji su se dohvatili helikoptera iz koga ovdašnji pilot u maniru rastrošnog Kreza sipa okolo milione evra, kupujući glasove pred izbore. Takođe našim, to jest novcem tih istih glasača.
Isti oni koji, sve sablažnjavajući se nad medijskim mogulima tipa Šolaka, drže pod šapom pet televizija sa nacionalnom frekfencijom od kojih je jedan i Radio televizija Srbije, a neke su, opet preko nacionalnog mobilnog i medijskog operatera, kupovali našim parama.
Isti oni koji ovu zemlju zadužuju milijardama evra i dolara, rasprodaju nacionalne kompanije pod velom tajnosti, dovlače sumnjive investitore ulazeći sa njima u mračne javno-privatne partnerske odnose kojima ni Poaro ne bi mogao stati u kraj… i tako dalje. Mali bi bio stadion tog istog Sautemptona da se na njega poređaju svi tajni ugovori, mračni dilovi, afere i nepodopštine ove vlasti niti bi njegove tribine mogle da prime svu klijentelističku kliku koja se umnožila za ovu deceniju vlasti režima Aleksandra Vučića i Ane Brnabić.
Da se razumemo, ne branim Dragana Šolaka i uopšte me ne zanima šta taj čovek radi sa kapitalom sopstvene kompanije, gde, kako i zašto ulaže, šta kupuje i prodaje, sve dok to radi sa svojim a ne mojim i parama građana Srbije. Mislim samo da je nemoralno, pokvareno i bezobrazno da njemu, ili bilo kome drugom ko je nešto napravio u poslovnom svetu, lekcije drže golofunderi bez dana radnog staža u knjižici koji su jedino znali, umeli i hteli da žive na budžetskim jaslama ( za početak pogledajmo radne knjižice predsednika države i predsednika Skupštine) kao i neko ko je već u dva mandata na čelu vlade a da niko živ u ovoj zemlji za njega nije glasao: beše li to upravo tviterašica Ana Brnabić.
BONUS VIDEO: DEČIJE PESME ANE BRNABIĆ – Veče sa Ivanom Ivanovićem 653.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
