...Berija nikad ne bi dobio posao. Taman čovek pomisli kako je u onome što se trenutno zove Skupštinom Srbije dosegnuta poslednja kota dna i da dublje ne može, nađe se neko da otvori nove radove u tom pravcu i krene da kopa. Juče je ka tim donjim horizontima zakoračio Nebojša Bakarec, jedan od otpadaka Koštuničinog DSS-a i primerak političke sitneži i piljevine koja u nekom trenutku shvati da se na političkoj berzi bolje kotira vernost gospodaru - makar bio i najgori, nego ideologiji - makar bila najispravnija. Onda to saznanje postaje njegovo političko vjeruju i mera unosnog konvertitstva iz čega se rađa refleks udvorištva.