Koliko puta neko javno mora da izgovori neistinu, da i sam zna da mu ni nacija, ni najbliži saradnici ne veruju na reč? Čitav državni vrh, od Andrićevog venca, preko Nemanjine 11, pa do zgrade Skupštine Srbije, osim čistačice, kuvara i portira, vazda se nudio da ide na poligraf, što nam dobrano govori na kom je stupnju poverenje u njih. A ponovo se da govori istinu ponudio predsednik države, doduše tu ponudu je od sveg srca izneo - novinarima.