0
Aleksandar Vučić najavio je izbore. Ne datumom već potezima koje vuče - najavama povećanja penzija, obećanjem popusta za studente, otvaranjem mostova i puteva. Sa druge strane, protivnike je nazvao izdajnicima koji rade protiv Srbije, a protiv nje rade tako što traže da za svoju spoljnu politiku odgovara on sam.
Sve figure je rasporedio kako misli da bi trebalo i krenuo je u osmišljenu strategiju zamene teza. On već kreće u otvaranje puteva i mostova, dok očekuje da će onaj teži deo posla uraditi mediji i pravosuđe pod njegovom kontrolom. Oni će morati da mu „odrade“ posao i ignorišu veze vlasti sa kriminalom, kojih je sve više. Sa druge strane, svojim biračima šalje poruku sačuvaćemo mir podvlačeći da je on garant stabilnosti u regionu.
PROČITAJTE JOŠ:
Problem je što i Srbi na Kosovu i u centralnoj Srbiji vide da je on sve više deo problema, a ne deo rešenja. Sada poziva na učešće na izborima iako su Srbi po nalogu iz Beograda bojkotovali institucije na severu Kosova i zvecka oružjem.
Način na koji opisuje opoziciju kao ljude koje ne interesuju Kosovo i Srbi, govori da će to biti tema kampanje i da mu je prihvatljivo da desnica „skoči“ na toj temi, ali ne toliko da ostvari rezultat koji će ga brinuti, jer veruje da ima ceo medijski i državni aparat na svojoj strani.
On diže atmosferu nazivajući opoziciju izdajnicima koji hoće da unište Srbiju , svesno prenebregavajući to da su jasno naveli da posledice svoje poliitke mora da snosi on sam. Predsednik svih građana, deo tih istih građana, mahom iz Beograda, upoređuje sa potkazivačima od kojih, kako je naveo, nisu mogle da se izbave ni snage Nemačke tokom okupacije.
Njegova strategija se svela na podelu na junake i izdajnike. Junaci su naprednjaci, opozicija je izdajnička. Ono za šta će morati da snosi odgovornost je svaki napad koji bude proistekao iz toga što su njegove reči neke njegove pristalice tumačile kao zeleno svetlo za obračun.
U koliko god kolona bude išla, opozicija će morati da nametne svoje teme kampanje, poput bežanja vlasti od odgovornosti, i moraće da ih se tvrdoglavo drži bez obzira na spinove i optužbe sa druge strane. Pored toga, moraće i da napravi načelan dogovor oko odbrane glasova i efikasne kontrole izbornog procesa, što će u ovakvim okolnostima biti sizifovski posao.
Činjenica je, međutim, da je Vučić izgubio kontrolu. Nema kontrolu ni na Kosovu, jer više niko ne veruje Srpskoj listi, ni u ostatku Srbije koji mu je pokazao šta o njemu misli kada je, iako pod pretnjom ostanka bez posla, odbio da dođe na njegov kontramiting.
Ljudi koji su dolazili na skupove SNS za sok i sendvič, vide koliko se obogatila ekipa okupljena oko Vučića, zato su im skupovi sve nesupešniji, jer ne mogu da ispune kvote koje su zacrtane i to se pokazalo i u Beogradu na velikom kontramitingu i pokušaju mitinga u Nišu.
U situaciji kada ništa ne kontroliše, okrenuo se kupovini vremena i kampanji sa jednostavnom, a izuzetno opasnom podelom na junake i izdajnike. Tim izborom pokazuje koliko je zabrinut i koliko su mu leđa pribijena uz zid.
Kada kaže da ga ne interesuje preživljavanje, on zapravo misli i veruje upravo u suprotno.
Interesuje ga samo preživljavanje. To je jedino o čemu on razmišlja, kao i vrhuška okupljena oko njega. Samo njih brine druga muka – da im šef ne brkne u njihove ćupove sa zlatom koje su više od decenije punili. Kopaju već pacovske kanale da opravdaju svoju poziciju i naprave odstupnicu.
On je svestan te situacije i veruje da su mu dovoljne veze vlasti sa paravojnim, huliganskim grupama, a sa izdajnicima u svim redovima će se obračunavati posle izbora.
Da je Vučić najavio borbu bez rukavica, svesni su i „nevernici“ u SNS. I veruju da imaju zeleno svetlo da sačuvaju svoja bogatstva po bilo koju cenu.
Ta cena, za koju je Vučić procenio da nije visoka, to uvijeno odobrenje za obračune širom Srbije i etiketiranje protivnika kao izdajnika, ne sme da bude cena koju će građani platiti.