Piše Nikola M. Jovanović: Vučićev bezdan

Malo je reći – bezdan.

Njegova naprednjačka "ekipa" isplanirala svoje odmore. Još kad bi mogli sve da stave na Instagram da se vidi, ali gde da vidi šef. On odmore, navodno, mrzi više od svega. Malo spava, gleda odjednom devet televizijskih prijemnika, da bi mogao da se uključi u režimski kolegijum po potrebi. Podviknuo je on njima, zahvalio se po ko zna koji put običnom naprednjaku i prekorio svoju elitu. Onu koja prebrojava evre u madracima stečene klimanjem glavom. Njegovi milioneri i milijarderi moraće da se vrate sa odmora. Prvi, gradonačelnik Novog Sada sa Tasosa.

Sa druge strane, kako je moj kolega već u prethodnom komentaru primetio, našli su se građani koji teško da mogu i da pomisle na odmor. Preračunao se navodni poznavalac ćudi u Srba gledajući u svoje neposredno okruženje kome je sve bolje, ne obraćajući pažnju na narod - građane ove zemlje koji žive sve gore. Laži režimskih medija mu ne prolaze, elita mu se nafatirala novcem od korupcije. Od njih traži da ga brane i poručuje im tako branite to što ste stekli. Pojavio mu se brat, Siniše Malog nije bilo. Pokušava da putem posustale režimske medijske mašinerije prišije studentima i građanima, koji zbog pada nadstrešnice i pogibije 16 osoba traže izbore, da žele građanski rat. a zapravo sve vreme huška da bi našao opravdanje za uvođenje vanrednog stanja.

Napravio je toliki jaz između građana i elite, koji nijedan naprednjački režimski medijski mag ne može da premosti. Jedini izlaz je raspisivanje izbora. Ali sama mogućnost da bi morao da trči tu trku za njega je ravna propasti. U svom zlatnom kavezu, koji ga drži daleko od realnosti, neprihvatljivo mu je da se spušta na taj nivo – da testira volju građana. Odavno smatra da se građani ni za šta ne pitaju i da svako može da se kupi. Međutim, sa studentskim protestima probudilo se dostojanstvo. Probudila se i solidarnost. I ono što nije verovao da će ikad pomoliti svoju glavu – nada u društvo u kojem zakon važi za sve. I još strašnije - ta nada je temelj neke svetlije budućnosti.

Preostao je, navodno, najboljem studentu Pravnog fakulteta, monopol fizičke prinude. Da prevedem – gola sila. Neki tvrde da su policajci u pojedinim mestima već počeli da uzimaju bolovanja. Ne žele da 24 sata budu pod opremom za demontracije i biju studente i građane iako i dalje čvrsto brane sedišta naprednjaka. Poverenja u tužilaštvo do te mere nema, da i kada urade nešto, javnost sumnja u manipulaciju režima predsednika. Slika pripadnika „kobri“ koji puca u vazduh u Novom Sadu ocrtava stanje njegovog aparata represije.

Zato moraju i njegovi lojalisti koji se valjaju u parama od korupcije da se vrate sa mora. Da odrade smenu. A to im se ne sviđa - da budu kao i huligani, batinaši u "Ćacilendu". Da ih svede na svoju pretorijansku gardu. Druga opcija je žrtva na oltaru njegovog opstanka. Poput ministara koji trenutno su formalno u pritvoru.

Ali ako se pojavio u "Ćacilendu" predsednikov brat, moraće i oni. Izabraće manje zlo, ćutaće i vikati: "Aco Srbine".

Nije to teško dvorskoj eliti koja će uskoro početi da meri štetu i korist, zna to i predsednik pristalica SNS, zato i ne raspisuje izbore. To je taj bezdan, koji je kopao tokom 13 godina vladavine. Jedini most preko njega je raspisivanje izbora. Uprkos svemu, još nije kasno.