1
Pre dve nedelje dogodila se nesreća u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 14 ljudi, ali još niko zbog toga nije ni priveden ni osumnjičen. U Novom Sadu je juče održana akcija "Zastani, Novi Sade", u kojoj su od 11.52 do 12.06 opozicija i građani obeležili 14 dana od pogibije 14 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, dok su predstavnici opozicije u Beogradu razvijanjem crnog platna ispred Skupštine Srbije i blokadom saobraćaja obeležili tu akciju. Građani širom Srbije su pozvani da obeleže činjenicu da se politička i moralna odgovornost za tragediju gura pod tepih.
Činjenica je da tužilaštvo vodi istragu tako da ne zna ni ko su odgovorni podizvođači, a kamoli nešto drugo. Tužilačka istraga je obesmišljena u zemlji u kojoj vrh te institucije podanički sluša komande izvršne vlasti oličene u Aleksandru Vučiću. Onda on, sa dozom diktatorske lakoće, unapred saopšti da je video dokumentaciju i da će pravosuđu biti teško, šaljući nedopustivu poruku da nema jasne odgovornosti iako su iskusniji tužitelji već saopštili kako bi trebalo da se radi.
Pročitajte još:
Režimski mediji stoje u stroju spremni da priče o tragediji bude što manje, nadajući se da će i to proći kao i litijum, kao i „Ribnikar“, Dubona…
Ponovo se privode aktivisti kao deo pritiska da utihnu glasovi koji traže odgovornost. Jer bilo kakvo pominjanje odgovornosti ova vlast smatra direktnim napadom na nju. Jer oni veruju da je vlast tu da vlada, deli fotelje, namešta tendere, troši pare građana po svom ćefu… „Ma kakva odgovornost“, misle oni, pa pobedili su na izborima, doduše tako što su ih sistematski krali i „uvozili“ birače. Za svoje kontramitinge više ne angažuju samo botove koje sendviči čekaju u autobusima, sada Srbijom krstare i huliganske jedinice plaćane iz crnih fondova vlasti, a u službi spasa rejtinga predsednika pristalica SNS, jer se on odavno odrekao građana. Mada interesantna je potreba vlasti da ko god se pobuni protiv vlasti, poruči „mi vas plaćamo, a vi se bunite protiv države“.
To govori o novom nivou pritiska koji sprovodi Vučićev diktatorski režim, gde svako ko računa na novac iz budžeta mora da ćuti ili slavi one koji su na vlasti.
Drugu stranu te medalje gledamo na ulicama, ljudi šalju poruku „mi vas plaćamo i nama ste odgovorni“. To se ne sviđa ekipi koja propoveda dva jaja i parizer kao velikodušan recept za opstanak u „zlatnom dobu“. Ne interesuju njih dozvole, procedure, njih interesuje samo (ni predsednik pristalica SNS to ne krije), kako da njihovi milioneri postanu multimilijarderi.
Otvoreni otpor bahaćenju. Na svakom mestu, onako kako to radi bivši nadzornik na projektu, inženjer geologije Zoran Đajić. Jer nema više prostora za zavlačenje u sopstvene mikro-svetove u nadi da će nas sve to mimoići. Svaki pristojan građanin priteran je uza zid. U toj meri slažem se sa kolegom Jovićevićem, koji je napisao da je malo i do nas. Para uši, boli… ali tako je.
Opet, nekima koji se protive ovom režimu paraju uši zahtevi da se opozicija „resetuje“. Kažu da kritike upućene opoziciji samo nanose štetu. Međutim, od njih se očekuje da bar te kritike uzmu u obzir i ne odbacuju ih poput vlasti koja smatra da nije odgovorna za bilo šta. Razlika postoji, jer se, bar trenutno, čini da slušaju te poruke. Oni koji budu razumeli potrebu za novim vidovima borbe i izlaskom iz zone komfora, naći će se u korenu političkog sistema zasnovanog na odgovornosti. Zbog toga moraju da vode računa o zadobijenom, ali krhkom poverenju, jer sve je više ljudi koji rešenje ovakve situacije vide samo na ulici. Slično to vidi i Vučić i radi sve da onima koji ga kritikuju „uzme“ i ulicu.
Zato se čini da se onima koji se bore protiv ovog režima moraju dozvoliti da koriste sve što mogu iako unapred znaju da to kod vlasti neće proći. To je dugoročna bitka za drugačiji sistem vrednosti i ne sme se napustiti iako su građani s pravom razočarani.
Bonus video: Opasnosti u podzemnom prolazu Zelenog venca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
