1
Naprednjaci su za 10 godina izgradili duplo manje puteva nego prethodne vlasti, a minimalac je 345 evra a ne 403 kako tvrdi predsednik. Vladajuća garnitura se proteklih 11 godina bavi samo stvaranjem privida, kako kaže kolega Milan Ćulibrk glavni i odgovorni urednik NIN . Da grade puteve, da je novčanik građana pun, da je Srbija ekonomski tigar. Međutim, ono što grade odmah počinje da im se ruši, a novac koji bacaju “iz helikoptera” ne može pokrpi rupe u budžetu građana koje pravi njihova politika.
Ali ono u čemu su najbolji je stvaranje te fatamorgane u kojoj Srbija izgleda kao uređena zemlja. Ne prođe dan da nam predsednik ne objasni koliko radi, koliko ne spava, kao i koliko često, iz naravno principijelnih razloga, ostane gladan kad mu ponude nemačku šniclu ili briselski sendvič ili salatu.
Jasno je predsedniku da slika koju je brižljjivo kreirao iz dana u dan i iz obraćanja u obraćanje počinje da bledi. Ipak, ne odustaje taktike fatamorgane. Istraživači javnog mnjenja koji mu dnevno ili nedeljno stavljaju podatke istraživanja javnog mnjenja i dalje ga ubeđuju da se za njega I njegov rejting ništa “ne lepi”. U ruci drži televizije sa nacionalnom frekvencijom na čelu sa RTS, a dodatnu podrška daju mu režimski tabloidi.
U situaciji kada mu rejting pada, a nema drugi način da odbrani svoju politiku, jasno je da će AV fatamorganu da pojača na “trojku”. Tu postaje jasan značaj male grupe medija među kojima su i oni iz Junajted grupe a koji ne dozvoljavaju da predsednik obmanjuje građane i stvari naziva pravm rečima.
Iza opsene nazire se država na ivici sloma. Država u kojoj pokušavaju da ućutkaju i ignorišu roditelje poginule dece iz Ribnikara, zahteve protesta zbog toga što sistem ne funkcioniše iako se upinju iz petnih žila da dokažu suprotno, zemlju u kojoj su noćne akcije poput one u Savamaloj postale svakodnevica, a direktori koji prave štete teške milijarde evra pravilo.
Ima narod na koji se predsednik često poziva, izraze za tu vrstu strategije – šarena laža, varka, , utopija, opsena. Zna kako da je definiše. A sada kroz obrise slike koju pokušava da predstavi Vučić vidi i pravo stanje. Vidi bogate naprednjake na čelu armije koja kao jedini deo budžetskog “kolača” dobija sendvič i sok. Vidi novu elitu koju su stvorili, a promoviše je ružičasti opsenar. Vide pritiske na svakoga ko je na državnoj plati da bude siguran glas vlasti. Ne libe se da “zavrnu” ruke korisnicima socijalne pomoći, poljoprivrednicima, radnicima koji rade u fabrikama stranih firme koje profit stvaraju ne uglavnom zbog subvencijama po radniku koje vlast daje. A ko hoće subvencionisano radno mesto, mora da “subvencioniše” ostanak SNS na vlasti.
Cela taktika fatamorgane se svodi zapravo na pokušavanje da se vlasti SNS obezbedi poricanje bilo kakve odgovornosti.
Prave se da se ne vidi korupcija i veze sa kriminalom jer toga nema na televizijama sa nacionalanom frekvencijom, na skoro nemoguće gimnastike građana da bi spojili kraj sa krajem odgovaraju kako ne spavaju i ne jedu, a da “rade” dokazuju opet izjavama I gostovanjima po televizijama koje im neće postavljati neugodna pitanja.
Znak da taktika prestaje da bude delotvorna je povratak Šešelja i Tomislava Nikolića, odnosno privid zemlje koju svi mrze a On brani, mora da opstane. Zbog teme Kosova koju je nametnuo kao temu kako bi skrajnuo prozapadnu opoziciju, mora da ima uz sebe kljude koji će pomračiti „desnicu“ koja će ga na tom pitanju osporavati, a kojima su nacionalizam i opsenarstvo kao druga kuća.
Istovremena opasnost po Njega i šansa za opoziciju je što se birači uglavnom sećaju devedesetih – inflacije, ratova i izolacije. Znaju da je fatamorgana je već jednom nestala.
