20
"Kada je, onomad, Goran Vesić podneo ostavku, pomislio sam da ne može jadnije i bednije. Prekaljeni vuk je ipak stao pred kamere i izgovorio ranije napisane reči, uz koju suzu i salve odanosti vođi, otišao na prinudni odmor do neke nove prilike. A, onda se desila ostavka Tomislava Momirovića, nekoga ko je nedostojan mnogo toga, a kamoli ministarske pozicije", napisao je Nenad Kulačin u autorskom tekstu za Nova.rs.
„Šalili smo se na njegov račun da je pametan i da odlaže svoju ostavku. Sačekao je sve do trenutka dok šef nije odlučio tako. Šef ume, za razliku od njega da odabere pravi trenutak. Situacija u društvu se, konačno, zaoštrava, a šefov krizni PR i kontrola štete reagovali su sa novim ostavkama.
Da se razumemo, da je Tomislav Momirović normalno ljudsko, dostojanstveno i pametno biće, podneo bi odmah ostavku, još 1. novembra i nastavio da živi život koji se sliva niz
zlatnu kašiku koju drži u ruci još od početka života. Glup i tupav kakav jeste, ćutao je i bežao od javnosti 20 dana. Šta je hteo da pokaže i dokaže sa time? Jednostavno, čovek i pored
tolikog bogatstva, nije slobodan. O njegovoj sudbini odlučivao je njegov šef kome se u ostavci zakleo na večnu službu. U tom nakaradnom sistemu vrednosti, vernost šefu, odnosno gazdi, najviše se ceni.
U ostavci u kojoj nema ni trunke ljudskosti, niti žaljenja za ljudskim životima koje je ubilo, bez trunke sumnje, Ministarstvo na čijem je ćelu bio, on se zahvaljuje šefu, gospodaru svog
života. Ostavka mu smrdi nečovještvom! Zahvaljuje mu se na tome što je onakav nedostojan, mutav i nesposoban, bio ministar. I nije bilo dovoljno to što je bio ministar, već je i državno odlikovanje dobio. Žrtve, njih 15, nisu dostojne pominjanja u ostavci. Vesić je barem suzu pustio za njih i pomenuo ih. Tomislav Momirović se zaklinje vođi i Srbiji. Ne dao Bog više nikada takvih ministara kao što je on.
Njegov šef ga je spasio dodatnog blama, jer je ostavku podneo tekstualno. Zamislimo samo situaciju u kojoj Tomislav Momirović saopštava u kamere da podnosi ostavke. Verovatno bi
se i Ana Brnabić skandalizovala.
Elem, šta bi bila prva kazna za Tomislava Momirovića? Njega, onako jadnog i bednog, niko neće da hapsi. Verovatno je to dobro platio porodičnim biznisom tokom minulih kampanja i neviđenom odanošću. Vratiće se, uplakan i ukaljan, da ne kažem – ukakan, pod okrilje svoje bogate porodice i nastaviće da koristi državu Srbiju kao nepresušni izvor finansiranja.
Njegova kompanija mora, pod hitno, da doživi bojkot. Pravi bojkot. Nema kupovine njegovih proizvoda, nema odlaska u njihove hotele. Potpuni bojkot od normalnih ljudi. Naprednjačka
elita će i dalje nastaviti da puni budžet te porodice, ali mi ne moramo. Krvave šake mora da obeleže njihove butike i hotele. Ne može sa jednom ostavkom oprati sramota koju nam je
kao zemlji i narodu naneo taj Tomislav Momirović. Njegovi parizeri i jaja ostaće zabeleženi u istoriji bezčašća naše države, a pravi razlozi njegovog boravka u Vladi Srbije biće mnogo
jasniji kad sve ovo jednom bude juče. Neka osete šta je gnev naroda kada ostanu bez prihoda od kupovine tašnica, kompletića, holideja na Zlatiboru ili gde god da imaju hotele.
Uostalom, valja upamtiti tekst ostavke koje je ispisao Tomislav Momirović. Ona mora da bude razlog da Tomislav Momirović neće moći ni u snu da pomisli na status svedoka saradnika. A, do tada – Ajmo, ajde svi u bojkot MONE!!!“, napisao je Kulačin u autorskom tekstu za portal Nova.rs.
