„Kada se obraćaš vojsci, moraš da vodiš računa da svaki detalj tvog ponašanja uliva poverenje vojnicima. Poverenje kao ni poštovanje se ne mogu lažirati. Spremnost, život i čast tih ljudi je u tvojim rukama...“. Sedeći u fotelji na prostranoj terasi, sa nekim klasikom u krilu, moj deda je širom otvorenih očiju snažno gestikulirao objašnjavajući suštine vođenja vojske. Taman se uživeo. Posadila sam se preko puta njega, i slušala ga kao hipnostisana u plavom žiponu i bluzi sa konfetama. Bilo mi je pet godina i volela sam sve što šljašti.