Slušalice nisam koristila neko vreme, pošto više ne trčim, još uvek ne smem. Iskakalo mi se iz kože. Ključevi, telefon, da li sam isključila ringlu, trebaće mi kapa, hladno je… Samo sam želela da izađem što pre, da bar hodam, kad ne mogu da bežim, ili odem negde gde bih naručila piće, i pesmu. Ne mogu ni da igram, da se grlim, ni ništa. Džej je umro. Nije jedini, znam da nije ni poslednji. Svakog dana umiru ljudi koji su umeli da žive, umeli da se raduju životu, koji su razumeli vedrinu i donosili je. To je strašno, ali nije najgore. Više me plaši osećaj da novi ne dolaze. Da je svaka generacija imunija na životne nadražaje, manje prisutna. Planeta postaje sve hladnija dok se munjevito zagreva iz dana od dan opterećena našim đubretom.