Piše Miljana Nešković: Abortus u Americi i „Velika Srbija“

S druge strane, ovaj tektonski poremećaj na odavno poremećenoj planeti povukao je mnoge druge društvene pojave sa sobom. Subjektivan je osećaj da planeta ključa i da više ne postoji svetska sila u kojoj je moguće slobodno i opušteno živeti. U Americi (bar u nekim njenim državama) idete u zatvor ako ne želite da rodite dete, u Rusiji idete u zatvor ako ste se zaljubili u osobu „pogrešnog pola“, a u Kini idete u zatvor za sve živo. Ako je za pomeranje sa mrtve tačke i izlaženje iz krize najvažnija nada, na planeti realno ističu rezervoari nade. Ponestaje nam obećanih zemalja, ideala i sigurnih luka.Šta se za to vreme dešava u Srbiji, čiji Ustav i dalje nije otišao dođavola poput Američkog? Ako zanemarimo buku koja se podigla oko dešavanja u Americi, meni je u oči upala činjenica do koje mere je ovim događajem konačno ogoljena ogromna količina licemerja u ljudima koji sebe s ponosom nazivaju „rodoljubima“, iako je upitno do koje mere vole bilo šta, a kamoli Srbiju. Analizirala sam komentare i profile ljudi koji su slavili i pozravljali ovu odluku, rugali se ženama i svađali se s njima.Svi oni ljudi koji su nazdravljali kada su srušene zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i koji navijaju „da Putin baci bombu na trulu Ameriku i pobije g*vna“, odjednom su pali u ekstazu zato što je tamo zabranjen abortus i zato što će se „sačuvati život“, kao da su ceo svoj vek proveli strepeći za živote malih obespravljenih, a još nerođenih Amerikanaca. Svi koji su bili spremni životima da brane pravo na odluku o svom telu i pravo na to da ne moraju da prime vakcinu, sada su oduševljeni činjenicom da u nekim državama više ni žrtve silovanja neće moći da abortiraju.Svi oni koji nam godinama za sve što se dešava „krive truli Zapad“ i koji nikad neće Americi oprostiti bombardovanje, koji su decenijama drvili kako je sve što dolazi iz Amerike trulo i odvratno, preko noći su posle jedne odluke Vrhovnog suda počeli da se kunu u Američku demokratiju, vladavinu prava i da je slave. Ne znam šta oni danas misle o Putinu i Rusiji u kojoj je abortus i dalje dozvoljen. Da li sada to sve znači da vole Ameriku i mrze Putina?Da li to znači da su neki „antivakseri“ odjednom odlučili da je OK da im država, i to Amerika, odlučuje o telu?Ne znam da li sada svi oni smatraju da je Srebrenica genocid zato što je tako rekao sud u Hagu koji priznaje za njih presveto američko pravosuđe? Ili je ovo novokomponovano veličanje Amerike i njihovih zakona izolovan presedan koji se dogodio zato što je Amerika ovim činom napravila nešto poput duplog okreta – nanela je zlo onima koje naši „rodoljubi“ više mrze čak i od Amerike, a to su žene koje hoće da žive svoj život. Biće da je ovo poslednje. Ako jeste, sramota je ogromna.Ipak, želim da verujem da će to nasilničko zadovoljstvo po Tviterima, opskurnim jutarnjim programima i YouTube kanalima kratko trajati, da će sloboda ponovo pobediti, ali sam i prilično sigurna da ovo nije poslednji put kada će žene morati iznova da se bore za nešto što je odavno moralo da prestane da se dovodi u pitanje.Činjenica je da svaka velika društvena, politička ili ekonomska kriza često sa sobom povlači i krizu ženskih prava, jer nasilnici u trenutku gubitka kontrole po pravilu pronalaze smirenje u oduzimanju prava ženama. Ovo se dešava u nasiljem ispunjenim domovima, u kojima muž zbog problema na poslu udari suprugu ili dete, a dešava se i u narodima koji se prepuste strahovima i agresiji zato što su političari napravili haos koji rešavaju još većim haosom. Sve u svemu, ništa od toga nema veze sa brigom o deci. Oduvek se sve svodilo i svodiće se na iživljavanje agresivnih slabića, koji su u nekom svom problemu i zato se plaše slobodnih ljudi.