Zašto režim kao besan pas kidiše na pojedine glumce, novinare, režisere, lekare... Na sve koji se ne uklapaju u sliku "zlatnog doba" i "velikog" vođe. Zato što su jedino oni ostali, opozicija ne opostoji, svi drugi su ućutkani, kupljeni, zaplašeni. Ili im je mozak provučen kroz centrifugu doktora Žeksa i razdeljak onog Milomira.

Diktatura ne može bez Golog otoka, bez Gulaga, bez Glavnjače, ne može bez grotla u koji se trpaju neposlušni, „izdajnici“, „špijuni“ i „kulaci“. Da imamo logore, već bi tamo bili i Seka Sablić i Dragan Bjelogrlić i novinari sa N1 i Nove S, i Danasa i NIN-a, i Rade Panić. A izdat je nalog i za Srdana Golubovića. Dobra ekipa, bolje bi bilo sa njima u logoru nego s ovima na ovakvoj slobodi.

Bruka koju smo danima gledali u Narodnoj skupštini je najbolje što vladajuća stranka može da ponudi Srbiji. To su oni koji su trenirani, koji su uvežbavali uvrede i napade u nekakvoj akademiji SNS. Pojedince je partija izabrala da ruže i gade, da vređaju i optužuju, da se utrkuju u beščašću, a da se pri tom ne stide.

Videli smo kako profesionalni Srbi i profesionalne patriote u domu narodne vlasti odrađuju svoje dnevnice. „Čuli“ smo i sramno ćutanje predsednika Skupštine, lepo su zanemele i ministarka kulture i ona nesrećnica što brine o dijalogu i manekanka što štiti prava žena. Znaju oni da nema napada i uvreda dok to šef ne odobri.

Licemerno je izvinjenje lidera naprednih radikala glumici Seki Sablić. Licemerna je i kritika upućena onoj nesrećnici što joj se od novinara čine izdajnici i strani plaćenici. Neiskren je i nerealan pokušaj vođe da počisti sve ono što su njegovi botovi ispovraćali po građanima Srbije. Zadah otrova prosut u srpskom parlamentu i dalje štipa za oči, tera na plakanje.

Nije poslaničko sejanje mržnje slučajno, ne čine oni ništa bez precizno dobijenih uputstava i podataka. Da je vođa hteo drugačije, tražio bi da budu pristojni, Da je hteo da ih umiri, nazvao bi šefa grupe i pitao ga – jeste li
vi normalni? Ne bi čekao četvrtak veče i svoj termin na RTS da se „izvinjava“, a da usput ponešto i doda.

Da hoće drugačije, zamenio bi svaku budalu nekim iole pristojnim. Valjda među bezmalo milion članova ima neko ko razume šta je uvreda, kome je neprijatno da laže, ko je pročitao dve knjige, ko još ume da se postidi.
Njima takvi nisu potrebni, ko nije spreman da proda obraz za stranku taj nije naprednjak.

Podele i svađe su način njihovog vladanja. Cilj je novac. Neko sopstvenom brukom pokriva dnevnice i apanaže, drugi proviziju, treći biznis, četvrti krađu… I svi će sve učiniti samo da ih niko ne pita – gde su pare.

Zbog toga drže tužilaštvo pod šapom, zbog toga drže batinu u rukama huligana, zbog toga plaćaju tabloidne lešinare i rijaliti prostituke. Zbog toga dele sendviče i plaćaju autobuse, zbog toga neće u EU, zbog toga se svađaju sa komšijama. Zbog toga kradu na izborima i zaklinju u Srbiju.

Kriza je, ponestaje neprijatelja u okruženju, približava se konačni rasplet. Zato su primorani da „brane“ srpstvo od Srba koji misle svojom glavom. Lakše je tako nego objasniti zašto u završnom računu budžeta za 2019. nije,
po izveštaju revizora, knjiženo 50 milijardi dinara (oko 400 miliona evra). I revizori će ubrzo u „ćeliju“ sa glumcima.