2
Taman sam se spremao da napišem tekst o jedinom političkom zatočeniku u Srbiji, kad ono – buć. Propade mi priča, čovek se pojavio na zvaničnom mestu, uhvatila ga kamera Javnog servisa. Ne samo da je prisutan nego sedi uz desno rame vlasnika svih naših sudbina, pa i zatočenikove. Dirljiva prisnost političkog „oca i sina“.
Malo ubledeo, ne baš sveže friziran, sve u skladu sa statusom – Tomislav Nikolić je minulog četvrtka došao na sastanak predsednika Srbije sa predstavnicima Ziđina. S jedne strane, što se kaže, naši, da ih ne nabrajam, a vizavi Kinezi. I svi drže beležnice, samo Toma sedi ’nako. Malo pognute glave, sa šakama na stolu – nema radosti, kao na licu gospođice Brnabić i dvorske svite.
2
3
10
Prvo što mi je palo na um – izvelo ga iz sigurne kuće na Dedinju radi slikanja. Svakako ga knez nije zvao da mu vrati stranku, ta batina se ne ispušta iz ruku. Neće ga ni vaskrsnuti kao Gašića, samo pokazivanje narodu, pa nazad u naručje obezbeđenja. Pod kamere i mikrofone.
O političkom radu Tomislava Nikolića nema se šta reći. On je prilično zalužan za stvaranje naprednjačkog klana koji je zarobio čitavo društvo pa i njega. Tužno je to što Nikolić, nekada tako moćan, ne sme da digne glas protiv svojih tamničara. Što se pravi kao da je sve u najboljem redu, a zapravo ništa ne valja. Ne žali se, a plako bi.
Visoka je to cena za boravak u Užičkoj 23. Nema u toj viletini više slobode nego što je bilo za Đorđa Karađorđevića u posebnom paviljonu Toponice kraj Niša. I princa Đorđa su čuvali stražari 24 sata dnevno, baš kao i Tomu.
Od koga policija čuva bivšeg predsednika države. Ko bi to njega napao? Dok je bio na vlasti nisu mu pretili, nisu ga vijali karabinima, ni pripremali atentate. Što bi sada kao penzionera i šefa nekakve izmišljene kancelarije za saradnju sa Rusijom i Kinom. Očigledno da je drugo nešto po sredi – da se prati svaki njegov korak, kontakt. Da se vidi ko mu dolazi, ako iko i sme da mu dođe.
Njemu nije ograničeno kretanje, može da ide u Bajčetinu. Tu je i službeni vozač, baš kao što je imala i Titova udovica. Može da doturi ceduljicu, a ima i pravo glasa. Međutim, ne sme da se oglasi, zato što je pretvoren u mumiju još za života. Zna on to vrlo dobro.
Ako grešim odgovorite mi ko se od partijskih drugova čuje sa Tomom? S kim bivši vođa naprednjaka može da se vidi? Smeju li danas dva prijatelja – Tomislav Nikolić i Bogoljub Karić da popiju kafu u Moskvi? Ne u ruskoj prestonici, tamo su pili dok je Karić bio na optužnici, a Nikolić na čelu Srbije. Nego u čuvenom beogradskom hotelu na Terazijama.
Da li bi Mišković i Beko, a ne pominjem ih bez razloga, smeli da ručaju sa Nikolićem? Ili možda Jorgovanka da ga primi u kabinetu? Možda da Karići uplate donaciju Dragičinoj fondaciji. Jok more.
Da ne bude zabune, nije ovo lamentiranje nad Nikolićevom sudbinom – koga je briga za njega. Toma je paradigma lažnog stanja, licemerja, straha i ucena koje živi zatočena Srbija. Ali čestit čovek i u takvoj situaciji mora da se bori protiv zla, da ne pristaje na ulogu lutke za pokazivanje. Da se ne proda za sendvič makar on bio veliki kao kućerina na Dedinju.
BONU VIDEO Zdravko Ponoš o novom direktoru BIA i izdržavanju Tomislava Nikolića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
