0
Ako policija i tužilac za nekoliko dana ne uđu u Republički geodetski zavod, biće to pouzdan znak da neko iz državnog vrha pokušava da prigrabi 2.092 kvadrata u Knez Mihailovoj 33 – zgradi čuvenog trgovca i dobrotvora Nikole Spasića. Hvala bogu, alavosti nam ne manjka, a nemoral i kriminal tu dođu kao saveznici.
Da bi bolje razumeli o kakvoj otimačini je reč ‘ajmo malo unazad. U prošlu godinu, na primer. Te 2022. beočinski dom zdravlja dobio je na poklon biohemijski analizator krvi koji omogućava da se u kratkom vremenu stvori precizna slika o zdravstvenom stanju pacijenta. Ovaj aparat Beočincima je donirala Zadužbina Nikole Spasića.
Iste godine poklonjena je oprema i drugim zdravstvenim ustanovama (bolnice – Vrbas, Zvezdara i Institut za majku i dete), isplaćene su nagrade najboljim studentima Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta, a dodeljena je i pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ukupno 31,4 miliona dinara. Nije malo, no da je sreće bilo bi to mnogostruko više, jer je potencijal Spasićeve zadužbine znatno veći.
Teško je naći sličan primer u svetskim razmerama. Spasićevo zaveštanje srpskom narodu bilo je ravno onome koje je svojim sunarodnicima ostavio pronalazač dinamita Alfred Nobel. I dok je Nobelova fondacija postala simbol moći, Spasićeva jedva da je preživela ratove i komuniste.
Između dva svetska rata sredstvima Spasićeve zadužbine izgrađena je Gradska bolnica u Beogradu, zatim bolnice u Kumanovu i Krupnju, pa dom za iznemogle u Knjaževcu i Paviljon na Starom sajmištu. Brozova vlast sve je nacionalizovala 1959. Tako su i četiri zgrade u Knez Mihailovoj ulici, koje su pripadale Zadužbini, postale državno vlasništvo.
Nekim čudom, Zadužbina nije i formalno likvidirana, preživela je, pa je nakon sloma komunizma nastavila da radi. U postupku restitucije vraćene su im pojedine nekretnine, doduše sa zaštićenim stanarima i netržišnim kirijama, ali bolje i takao nego nikako.
PROČITAJTE JOŠ:
U jednoj od tih Spasićevih zgrada (Knez Mihailova 33) bilo je i sedište poznate spoljnotrgovinske, državne firme „Jugoelektro“. Prostor im je dat na korišćenje, nikad u vlasništvo. Propala država, propao i „Jugoelektro“. U međuvremenu patrljak od preduzeća nastavio je da funkcioniše kao utvara. Postao je privatna firma sa dva suvlasnika i jednim zaposlenim – direktorom.
Bez prihoda, sa petogodišnjom blokadom računa, firma je promenila delatnost, „specijalizovala“ se za izdavanje nekretnina u svom i tuđem vlasništvu. Takvom „Jugoelektru“, koji ima veze sa prethodnikom koliko i potpisnik ovih redova sa Ulicom vojvode Milenka, katastar Opštine Stari grad uknjižio je 2.092 kvadrata na pomenutoj adresi. Kako – valjda jedino po nečijoj naredbi ili uz kakav falsifikat.
Dakle, nekim čudom Republički geodetski zavod unapredio je korisnika u status vlasnika. Nešto slično kao kad bi gosti hotela po osnovu prenoćišta tražili i suvlasnički deo.
Prema rečima Vojina Đekića, upravitelja Zadužbine, inače advokata po struci, ne postoji nijedan pravni osnov, nijedan validni papir na osnovu čega bi „Jugoelektro“ mogao da stekne ovu svojinu. Radi se o otimanju 2.092 kvadratna metra poslovnog prostora, koji je u vlasništvu države i koji Zadužbina zakonito potražuje nazad.
Pomislite šta bi se desilo u Švedskoj kad bi kakva budala deo imovine iz Nobelove fondacije prebacila u privatne ruke. Bio bi to planetarni skandal.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare