Vlast ne trpi konkurenciju. To što nije izdata uredba ne znači da svako može da deli sendviče gladnim i siromašnim. To je ekskluzivno pravo vladajuće stranke, to je njihov program, njihova ideologija i svako ko se usudi da dirne u taj monopol snosiće posledice.

Verovatno ste čuli, beogradski poreznici su na dve nedelje zatvorili piceriju u Zemunu koja je dnevno delila pedesetak sendviča najugroženijim sugrađanima. Nije deljenje sendviča propisano kao kršenje zakona pa su inspektor morali da napišu nešto drugo – konstatovan je manjak 680 dinara u kasi.

Miloš Belegišan vlasnik picerije („Pizza hot“) očigledno nije svestan u kakvoj je nevolji. Ne razume težinu dela koje čini, i u tom svom nerazumu pravi novu „grešku“. On nastavlja, samo sada ne deli sendviče „kao picerija“ već kao pojedinac. I čini to iz majčinog stana.

Bojim se da će i taj stan da mu zatvore, jer manje je opasno švercovati slonovske kljove, dijamante, haubice… nego deliti
sendviče sirotinji.

U samu srž je udario ovaj Zemunac koji za sebe misli da je human, a zapravo podriva režim iz temelja. I još se pravi naivan, kao, kupim kifle i šunku, a jedan mlekadžija doturi namaze i eto. Znači ima i pomoćnike. Pa ovo je već udruženi zločinački poduhvat.

Pogledajmo ko su ljudi čiji život zavisi od Miloševog sendviča:

„Javljaju nam se najviše samohrane majke, stariji sugrađani, ali i oni koji su zbog ove situacije ostali bez posla, plate ili nemaju način da dođu do novca“. Eto, direktna konkurencija ministru za socijalna pitanja, a time i premijerki i, naravno, Džeju.

Kako će vlast sutra da pozove te ljude da glasaju za nju, kad ih je Miloš hranio. Ko te hrani toga i zaokružiš. Pedeset glasova nije malo, a šta ako i drugi počnu da dele?

Bože, hvala ti što nisam poreznik koji je zatvorio piceriju. Odvratno bih se osećao, kao gnjida, kao poslednji uvlakač, dupelizac. Kao neko ko ništa ne vidi i ne razume.

U Miloševoj radnji zaposleno je šestoro ljudi, nikome nije smanjena plata, niko nije dobio otkaz. Pomažu i drugima da prežive, poštuju sve mere i sve zabrane, a na nekim televizijama su ih predložili za heroje Beograda. I, umesto priznanja, vlast im je poslala katanac.

Slučajno? Možda, ali iritirajuće do bola.

Umesto da „Pizza hot“ bude uzor i primer svima kako se treba ponašati u teškim vremenima dobili smo poruku od državnih organa da je solidarno, ljudsko i komšijsko ponašanje nepoželjno. Da za dobrotu ovde nema mesta.

Ako inspektori hoće da uteraju pare u budžet, ako hoće da spreče kriminal eno im „Krušik“ i ostale jeleke. Neka se razmile, napuniće i kasu i zatvore.

Jedno pitanje za kraj, da li bi ova picerija bila zatvorena da je vlasnik član Srpske napredne stranke?