Nekada je trebala veza za odlazak kod državnog lekara, sada više ni to ne pomaže. Poznanik iz Užica mi priča da mu dvoje dece, lekara radi u državnom zdravstvu a da njihova majka ide kod kardiologa privatno – više nema tih specijalista ili je do njih nemoguće doći. Apsurd koji sve govori.
Zdravstveni sistem Srbije se raspao, uprkos gradnji kliničkih centara, obnavljanju bolnica, kupovini opreme… Stigli smo dotle da se i na pregled ultrazvukom čeka mesecima. To vidi čitava nacija samo zvaničnici neće da priznaju. Šta se drugo moglo očekivati kad je sistemomom godinama komandovao čovek sa mafijaškim nadimkom.
Oko 60.000 pacijenata dnevno otvori novčanik u privatnim zdravstvenim ustanovama. A nema ništa ispod 10 evra. Na godišnjem nivou to su stotine miliona evra. Toliko građani plate svoje pravo na „besplatno“ lečenje. Nema veze što ti isti građani kroz obavezno zdravstveno osiguranje izdvoje još dve milijarde evra.
Pročitajte još:
Ogromne sume, a stanje iz dana u dan sve lošije. Da zlo bude veće svaka garnitura na vlasti se svojski trudi da taj sistem zadrži. „Mudrom“ politikom naš novac je odvojen od naše bolesti i lečenja. Pare su u državnom fondu, a po zdravlje nas šalju u privatni sektor.
Nabrajati muke pacijenta, nedostatak lekara, liste čekanja… već je opšte mesto. Postalo je „normalno“ da nas usmere ka privatniku za analizu krvi, jer „nema reagenasa“, da su državni rendgen i magnet od juče u kvaru, ali „evo adresa gde će vas primiti odmah“.
Možemo samo da budemo očajni kao Nišlijka Ivana M. koja je pregled kod oftalmologa platila osam hiljadarki ili da plačemo poput ćerke mog komšije koju je očevo „skeniranje“ koštalo 24.000.
Pljačkanje bolesne nacije u režiji države postalo je očigledno do te mere da je usred Kliničkog centra u Beogradu otvorena privatna klinika. I svi ćute, a da ne pričamo o tome da se uz javne domove zdravlja grade privatni. Tako smo došli u situaciju da državne ustanove obavljaju trijažu pacijenata za privatnike.
Ima li iko da zaustavi ovo ludilo? Aktuelna ministarka zdravlja traga za nekim „rešenjima“ ali u koruptivni i naopaki sistem ne dira. Na nivou države niko se suštinski ne bavi zdravstvom niti ono koga interesuje. Nema stručnog tela za reformu, nema analiza, poređenja sa inostranstvom, kopiranja proverenih modela. A za to vreme Srbija je u svetskom vrhu po smrtnosti stanovništva. I po potrošnji sedativa.
Danica Grujičić može da pomogne ovoj nesrećnoj zemlji i napaćenom narodu. Umesto da nas zamajava zabranom pušenja neka spoji naš novac sa mestom lečenja. Drugim rečima neka otvori vrata Fonda za zdravstveno osiguranje privatnim mantilima. Da se, uz određena pravila, uvođenjem standarda i cenovnika lečimo tamo gde želimo. Tada ne bi bilo „pokvarenih“ aparata, ni predugih lista čekanja.
Za početak dozvolite makar deci da se o trošku Fonda leče kod privatnih pedijatara. U državnim ustanovama ionako ih nema dovoljno. Bio bi to veliki iskorak.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare