0
Silno mi se dopao autorski tekst Dejane Stošić - Dexi, Male Vranjanke, aktivistkinje i edukatorke koja je bila inicijator pokreta #NisamPrijavila - objavljen minule nedelje na portalu Nova.rs.
Ko nije čitao, ukratko: Dejana, ateistkinja, „drugosrbijanka“ (po svojim rečima), biseksualka i patriotkinja, objašnjava zašto ne želi da napusti Srbiju. Pa tu, između ostalog, napiše i ovo:
„Patriota glasa, patriota se bori, patrioti je stalo do ljudi i do budućnosti zemlje, ljudi koji žive u prošlosti ne mogu imati svetlu budućnost a pogotovo države“.
Ceo tekst je, inače, neka vrsta uputstva, how to manuala za život u Srbiji – iz inata i “ s onu stranu“ realne nade u pozitivni ishod. Efekat mu je upravo suprotan: vraća nadu, energizuje, otrežnjuje i više od toga – mislim da nudi realnu platformu za buduće vladajuće politike Srbije i regiona. To sam i pomislio dok sam ga čitao, kako, zapravo, čak ni među progresivnim glasovima na srpskoj političkoj sceni, nisam do sada čuo ozbiljnu potku koja bi dala odgovor na pitanje – kako bi trebalo da živimo i upravljamo državom Srbijom 2023. godine?
Najpre, brutalna istina: generacije koje sada vladaju Srbijom, uključujući i njenog relativno mladog Gazdu, propustile su svoju šansu da od nje naprave pristojno mesto za život, i moraju da se povuku. Ono što Dejana piše one nemaju kapacitet da razumeju, zato što su oni stari, a Dejana mlada (rođena 1998. godine, piše u podacima RIK). Sad sam pročitao opet ovu poslednju rečenicu i konstatovao da je ružna, uvredljiva, ejdžistička i istinita istovremeno. Zato je neću ni brisati. Prosto, mislim da je iskustvo raspada Jugoslavije, hiperinflacije, bombardovanja SRJ, ratnih zločina i ubistva premijera Đinđića tu generaciju trajno obogaljilo. Dobili su loše karte i zato su izgubili.
PROČITAJTE JOŠ
Politika iz ovog teksta, međutim, nema taj bagaž gorkih iskustava iz prošlosti. Ona na njih referiše, nalazi načine da se sa njima izbori, da ih ponovo pročita i rekontekstualizuje, ali ne raste iz njenog taloga. Ona je prosto – politika ljubavi. Takva politika stoji drektno suprotstavljena mržnji, nasilju i politikama smrti koje živimo poslednjih nekoliko decenija. Šta to konkretno znači: politika smrti bila bi ranjavanje Srba na Kosovu i pripadajući kontekst; politika ljubavi bila bi pristupanje EU; politika smrti bila bi zastava Donjecke republike na proslavi Dana Republike Srpske; politike ljubavi bile bi zajednička komemoracija žrtvama; itd.
Na kraju, politike ljubavi bile i čišćenje, demokratizacija i detoksikacija medijskog prostora: da ne mora glavni urednik Pivljanin da odgovara baš svakom nesoju koji ga pomene u prolazu ka svojoj jazbini u dubini ove kloake koju nazivamo „srpski mediji“.
BONUS VIDEO 24 Minuta: Analitičar – Mihailo Jovićević