Postoje ti Hopi Indijanci. Ili su, verovatnije, postojali. Nisam upratila baš kad ih je tačno D civilizacija satrla zajedno sa svim onim što su predstavljali, ali u lingvistici - a to je jedna od mojih postojbina - oni figuriraju kao nemaoci reči koje označavaju prošlost, sadašnjost ni budućnost plus glagolskih oblika koji bi to pratili. Za Hopi Indijance, ukratko, vreme nema početka ni kraja i rasteže se i skuplja kao žvaka, harmonika ili kao pesnica, već prema ličnom doživljaju. To je, manje ili više, i ono što nam na tu temu fizika poručuje.