je duh vremena. Šta se radi? Ništa spec

Jbmti, daj da bude spec. Pa ne znaš da imaš drugi život. Ne obećava. Drugo,

Kakav je bio tvoj život? – pitaćeš možda sebe jednom, pre poslednjeg ćao. 

– Ništa spec.

Ali, čekaj, šta s onim kad si naučio da voziš avion? I s onim kad si preronio u špilju? 

Khm. Nije se desilo.

Aaaaha. A ono kad siii…se zaljubio u balerinu i pobegao od kuće i sa njom digao revoluciju? 

Hahaha. Ma koje ti knjige čitaš.

I šta bi ti od mene.

Paaa

Ja bih da ti živiš. Jer mi žao da nisi probao.

Sad, ne moraš kao ja, pusti mene

Ja znam da imam taj virus oduvek. (Koji kaže sve moraš što se može

Jer – da ne treba – zašto bi uopšte mogao?)

I ne bih da te otimam od mira.

Kog mira? A da, ni to nemaš.

Jer osećaš da stvari ne klikću 

Kako si ih postavio

A opet, ne smeš da probaš drukčije.

Grč.

Zato, pusti mene, ali ispipaj se i bocni

videćeš da celi udovi ništa ne osećaju.

___

Kaže Zvonko Bogdan pre neki dan

Jer on je čovek tog vremena koje nije visoko vrednovalo kul

I nije smatralo dostignućem utapanje u masu

Kaže Učio mene da sviram klavir Ladislav Balog

Genijalan slepi pijanista koji je umeo da nagazi piano u poslastičarnici ili u restoranu kod bazena. 

I vežbam ja tako šest meseci i onda jednog dana kažem Dosta. Balog me pita Kako dosta. 

Kažem Vidiš, tako kako ti sviraš klavir…E tako bih ja da sviram.

A pošto nema šanse, onda

Dosta. 

Neću ni da sviram.

I ode.

Ode šta da radi? 

Ono što zna spec. 

Jako spec.

*spec je skraćenica od specijalno

ofc

(ofc je skraćenica od of course. to znači naravno, fyi

fyi je skraćenica od for yr information – za tvoju informaciju

yr je skraćenica od your – tvoj)

zašto živimo u skraćenicama?

zato što smo sebi skratili vreme koje imamo

zašto što je ostalo u telefonima i u psovkama

i u zoomovima i striminzima

i sad nas spopada histerija od fomo-a

fomo je fear of missing out – strah od propuštanja

pa ga smirujemo time što, kao, ništa ni nećemo

i ništa nam, kao, ni ne treba

sami sebi kažemo

to je kul.

.

ništa spec postaje formula života u vacuumu

i, prema njoj, nešto spec – šta je da je – deluje kao sumanuta ekstravaganca

za koju nema se s čim

a takođe, ovih dana, nekako zvuči kao loš ukus.

Loš ukus?

Ja kažem dajte mi to, svaki dan. 

Od lošeg ukusa se povraća, tad se izbace sranja koja koče sistem

Loš ukus je zabavan i od lošeg ukusa dobija se želja za dobrim ukusom.

Pa se izmišljaju recepti

Nikad viđeni.

Ništa spec?

Vrti kuglu u prazno

Dok stanovnici sebi govore Bar smo preživeli i ovaj dan Bar smo nahranili decu Bar nismo nikog uvredili

Takođe 

Mi smo kul.

(ovde

tražim emoji gde su oči i usta kao crtice

za kraj).

… 

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Bonus video:

Maja Uzelac, rediteljka i kolumnistkinja