I to je jezivo.

Dakle, Met Gala. 

Tokom koje se Kim Kardašijan i zvanično izjasnila kao Merilin naših dana. Trebalo da smrša sedam kila da bi ušla u tačno onaj isti primerak haljine u kom je Monro, slupana, senzualna i sva preterana, kao gola u šest hiljada kristala – pevala Srećan rođiš Džej Ef Keju. To njoj, Kim, nije predstavilo problem – prosto deo posla – te je stigla stesana, čvrsta i uspešno utegnuta, sve kao prosečna statua. 

Što je Merilin tiče, ona je znate imala napukao glas i one jastučiće oko struka, koji su ipak podsećali na to da je ljudsko biće. 

Seksi tipa.

Ova večito više podseća na 3D render nego na osobu, u svakom određenom trenutku naglašavajući ono što se traži – odozgo do dole, spreda do pozadi. Ovaploćena suština influenserske pojave u životu i na svetu, Kim K uvek radi ono što se najbolje slika i što se najviše plaća. Ona možda nema ukus, mišljenje, ideju ili stav, ali u svakom času ima aktuelni presek ciljne grupe o tome koji je ukus, mišljenje ideja ili stav na ceni. 

Ima osećaj za to koga je dobro da šeta te sezone. Ima najboljeg frizera i još boljeg retušera na plati. Ima apgrejdovano dupe poput Afrike, i u jagodice ugrađene filtere. 

Ima porodicu sličnih iza sebe.

I to je ono što o epohi govori više nego ratovi, pošasti ili desnica u usponu.

To sve pobrojano je samo posledica naših idola. 

Onih kao Kim.

Pazite –

Nije da imam nešto protiv frizera. 

Kad su dobri.

Ni filtera. Ni dupeta. 

Ni instagrama. 

Ni Merilin Monro nije imala. 

Ili ne bi.

Sve naprotiv.

Ali, jedno po jedno, na toj gomili, redom…

I

–

Kad se podvuče crta

–

Prepadnem se.

Jer

–

Ova epoha je epoha spektatora. Onih koji gledaju, ne onih koji učestvuju.

Zato je savršenstvo prizora na ceni. Ne njegova uverljivost, ni neki detalj koji sve to boji. To je uvek i samo čist višak.

Na ceni je samo osnova, samo renderi. 

Jer: 

Deca nam se ne igraju

Gledaju video klipove u kojima se druga deca igraju.

Odrasli ne putuju

Igraju igrice u kojima drugi voze kamione i avione.

I ne vode ljubav

Gledaju klipove gde drugi se jebu.

.

Jer…

Zaboravljeno je: 

Filmsko zrno i zvuk projektora. 

Prezren je: MM celulit.

Na njen smisao za humor: podignuta obrva.

(Ona trajno tetovirana, debela. Obrva.)

Nepotrebno je: stvaranje lika na platnu. Mučno je: učestvovanje u priči.

Dovoljno je: upeglano postojanje. 

I poziranje. 

Iskorenjena je: želja.

–

Ostala: volja za moć.

–

A Niče bi se, normalno, smejao, vodeći Kim K za ruku niz one tamo stepenice.

Eto toliko je bio ciničan tip.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.