Piše Luna Lu: Tajna kao pretežak ručni prtljag

*Litam "Tajne sveske" da nađem inspiraciju da pišem o stvarima van živog blata u kome se nalazimo.I, evo odmah jednu svoju tajnu da bacim na sto.Ponekad imam osećaj da pišem širom zatvorenih očiju i tada je najbolje.To je onaj osećaj kada u prstima imate priču koja želi da bude ispričana, pa vam je bukvalno u jagodicama.I onda prsti sami lete po tastauri sa zapanjujuće malim procentom slovnih grešaka.To se dešava retko, odmah da vam šapnem, ali kada se desi katarzično je, itekako.*Često volim da smišljam priče o parovima, koji mi privuku pogled.Ko su, kako li je započela njihova ljubavna saga, ko je kome prvi prišao, koliko su zajedno, da li će trajati do kraja vremena.Najdraži su mi oni uigrani koji su zadržali svoje živote i dele taj neki treći, zajednički.Oni mi ulivaju nadu kako postoji svetla budućnost partnerstva i to onog skovanog od poverenja i sigurnosti skoro pa kao da si u bandi od dva člana.*Da li zbog neverovatnih akrobacija planeta koje nam nad glavama plešu istovremeno sambu i rumbu i ča ča i hteli mi to da priznamo ili ne utiču na naše misli te nas teraju da promišljamo svoje ljubavne istorije – primetila sam da odjedared kopamo po špajzu završenih ljubavnih priča, više nego obično.Preispitivanje, na angro.*Možda je to tako zbog toga što smo non stop konektovani i na izvol’te u digitalnom svetu te smo skloni rekapitulaciji ljubavnih slučajeva.Kako bilo, čini se da je velika verovatnoća da će se neka bivša ljubav u nekom obliku pojaviti ovih dana, samo što nije.*Tako nešto vrtite po telefonu i tras naiđete na staru ljubav sa novom frizurom - srećanIli jurcate na sastanak u novim čizmama, a u izlogu refleks vam govori da vam kolena nikad nisu bila toliko ubitačno seksi – i, tras sudarite se sa Bivšim koji kupuje pečeni kesten za svoju trudnu devojku – srećan.Hepi end glasi da ste srećni što je i on srećan.U suprotnom, ako osetite gnev što je nasmejan i isijava zadovoljstvo, morate da zasučete rukave i da dirinčite na sebi.Nema micanja dok se to ne reši, samo se stvara još veći emotivni haos.*Jedna od najvećih prednosti rada na sebi jeste da oprostiš onima koji su te povredili, istovremeno opraštajući i sebi što si povredio druge.I tako napraviš neko čišćenje sopstvene duše i oslobodiš prostor svog srca da u njega uđe neko sasvim nov i drugačiji ili počnu da ti dešavaju stvari za koje si mislio da su nemoguće.Resetuješ taksimetar životne kilometraže i počneš od nule. Ove jeseni shvatila sam da sam sa svojom prošlošću dobro prošla i da je srce i ako više puta teško povređivano, pretrpelo nekoliko lomova i nosilo flastere po sebi sad izlečeno i kao novo.Dobro nije baš kao neotpakovano, ali kuca i bije kao u junaka. Gospođa B., moja crvenokosa mudra prijateljica mi kaže kako u ovo nova doba Vodolije, nijedna tajna neće ostati neotkrivena.*Čitam kako se deca rađaju sa trostrukim DNK lancem, da će u budućnosti ljudi komunicirati telepatijom i pomeraće predmete voljom, teleportacija nam se takođe smeši.Sve u svemu evolucija je u toku i valja se prilagoditi novonastalim uslovima.Koliko tajni je dozvoljeno po čoveku?Da li može kao u avionu – onoliko koliko stane u ručni prtljag?*Dobro je imati tajne, one se moraju posedovati, ali ne sme se ništa kriti od sebe jer kao što nam je davnih dana Luiza u himni „Secret“ objasnila - „Until I learned to love myself I was never ever loving anybody else.“*I #BeSafe - i kao što sami moramo sebe osloboditi tajni koje nam otežavaju ručni prtljag da putujemo kroz život - tako moramo inisitirati da se svi tajni dilovi i ugovori ove paklene ekipe na vlasti raskrinkaju ne bi li ovo društvo počelo da se oslobađa i leči.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram