Sezona je pomračenja. Malo Mesec. Malo Sunce. A Merkur. On je retrogradan. Onaj je period u godini kada nam pruža alibi za sve što ne ide. Od lepih stvari na Kalemegdanu, u Prirodnjačkom muzeju postavljena je izložba začina - predivna avantura. Preporuka od srca, a i Retro Merkur joj ništa ne može.

LunaO, koliko je ovo bilo sve (pre)teško za podneti.

Samo ću reći da kad čujem – Danka – više nikada neću automatski zapevati pesmu pod tim imenom Tome Zdravkovića. Ćutaću. Od sada, pa do kraja vremena.

Jel šta drugo o zverstvima u Zverinjaku?

Opcije su – ili poput Sali Bouls u filmu „Kabare“ – vrištati iz sveg glasa koliko te noge nose ili u molitvi pognuti glavu, sa ili bez marame preko frizure?

*

Još kao dete imala sam megalomanska pitanja za lokalnog sveštenika u crkvi Ružici.

I kada bih ga pitala: „Kako je Bog dopustio fašistima logore smrti“, baš kao i kada bih za sladoled „Cmok“ zdipila par kovanica – uhvatio bi me za uvo, uvrtao ga i izbacivao me.

Kazna je bila ista. Bolna.

Mada, ljubopitljivost i radoznalost su ipak nosile jače uvrtanje uha nego sitna krađa.

Odrastanje na Kališu podrazumevalo je i svakodnevno posećivanje Svete Petke.

Poljubimo Petku, pa nerviramo baš nervoznog sveštenika.

Taj je imao kraći od najkraćeg fitilja.

Dečja posla.

I uvek mi se činilo da nam Petka namiguje i da se smeši sa zida.

Kao u stripu.

*

Kako sam odrastala i dalje bejah u religioznom zanosu.

Imala sam još konkretnije sumnje i pride milion i jedno pitanje.

Samo tada sam već prešla na zaposlene u Sabornoj crkvi.

Počela sam da zapitkujem i dalje insistirajući na tome – kako Bog kao ultimativna Ljubav – dozvoljava zverstva.

Bol. Patnju. Kidanje. Nesreću. NePravdu. Smrt.

Posle nekoliko godina, današnjim rečnikom nazvano „gaslajtinga“ – otkrila sam pank i uspostavila direktnu vezu sa SveVišnjim, posrednika bez.

Bilo je to početkom osamdesetih.

Poneo me „Novi val“ i surfovala sam na tom talasu, baš.

*

Vremenom su do mene dopirale i najrazličitije filosofije, otkrivala sam umetnička remek dela i flertovala sam sa Metafizikama. Ezoterije vešto izbegavah.

Otkrivala sam kako jugoslovensku, tako i nacionalnu, a pride i istoriju svetske drame i pozorišta, pa čitav budizam i polako sam shvatala ono što me je kao dete izuzetno bunilo, a sada mi je jasno kao beli dan – Patnja je ime ove igre.

„The name of the game“ – na planeti Zemlji.

*

Ima taj jedan „mali“ francuski film sa neodoljivom Odri Tatu i zove se – „Bog je veliki, a ja tako mala“. I, to je na sveopšte iznenađenje (onih koji me pitaju), pored kompleksnih filmskih ostvarenja – meni jako važan film.

„Filmić“ na listi kinematografskih velelepnih postignuća.

U tom takoreći – „za lako popodne“ – celuluoidnom uredku – Odri traga za raznim pitanjima. Ključnim. Religioznim.

A upakovano sve – kako bi moj drug Karanov govorio – „u prešećereni celofan“.

I tako, gde se čovek najmanje nada – naiđe na deo sebe.

Na neku puzlu koja nas iz paramparčadi približava – celosti.

*

Važno je kad spoznaš da nisi sam u zapitanosti.

Baš kad pomisliš da si lud – nađeš u nekoj drugoj dimenziji sapatnika koji istu muku muči.

U slučaju Odri i ovog filma – on ima srećan kraj.

A, da li mene čeka „Happy end“ – videćemo.

Da li je i važno?!?

Mir će vremenom doći, spokoj nam duši.

A dok smo ovde u ovom paklu valja nekako izaći na kraj sa ovom celom dramom koju smo zajedno proživeli.

Dete je nestalo. Ej. Svako je o tome obavešten.

Ubačeni smo u „zečju rupu“ algoritma.

*

Kako sad nastaviti živeti posle ove traume – ima li neki „stručnjak“ da pojasni.

Kako preći na neke druge teme pošto je svako imao svoju teoriju – u redu za supermarket, u kancelariji, u liftu?

Možda se posvetiti smešnim klipovima gde Haris Džinović kuka nad zlehudom sudbinom što ga lepa žena ostavi i orobi.

Pa sad beo kao krpa vapi da u našim „zaleđenim“ srcima nađemo malo razumevanja za njega.

U trenutku kada su zemlje poluostrva Balkan tragale za nestalim detetom – da li može više nego da se završi na TokToku kao viralni urnebesni zez.

Mr. Džinović – tebi beše život šećerlema pa ti od te količine slatkog – utrnuli zubi.

A nama – čista metafizika.

Za sada bez odgovara, samo nam uši bride – od bolnog uvrtanja.