Piše Luna Lu: Razbibriga

Reč koju baš dugo čula nisam glasi - "razonoda".

I, sinonim iste koji još bolje zvuči, a još se ređe koristi - "razbibriga".

Skrolovanje po telefonu ili kako smo to nekada zvali - "surfovanje po internetu" se ne računa.

Jer hteli mi to ili ne - algoritam te uvuče u zečju rupu i na nekoj instanci će te zabrinuti, umoriti i pojesti još koji sat tvog dragocenog života dok kažeš "mljac" i progutati ga dok kažeš "keks (torta)".

Neuobičajno, ovu priču pišem u ponedeljak, a ne kako to obično biva - nedeljom sabajle.

Dedlajn mi stoji nad glavom, ali nema histerije i nervoze.

A, ne.

*

Uskršnji praznik i dalje traje, pride je i Đurđevdan.

Voćnjakom odzvanjaju pesme čudesnih ptica i poneki lavež pasa najrazličitijih rasa.

Nešto se domunđavaju i dobacuju jedan drugom.

Lagana prozivka & bacanje fora i fazona.

I psi bacaju jedan drugom metaforičke koske.

*

Kada smo kod koski - ima ta jedna pesma iz devedesetih.

Postojao je čitav niz bendova pod radnim naslovom "Brzi bendovi Srbije".

O, kakvih je tu grupa bilo.

Bio je to način, subverzivan i kreativan da se odbranimo od haosa Tanatosa oko nas.

Među muzičkim supersilama beše tu i Ivek i njegova "Kazna za uši" i tada megahit "Koska".

Naravoučenije te pesme glasi - "Svako jednom primi kosku od nekog koga mnogo voli".

A ko se kosaka od voljenih nije naprimao - taj nije ni živeo.

Zar ne?!!

*

Pustila bih sada ovu pesmu do daske, no dovoljno je što mi odzvanja u sećanju.

Jer ovaj sasvim neobičan mir koji nosi ovaj dan - neprocenjiv je.

Tišina je sveobuhvatna i glasno se sluša.

Veoma retko prođe neki automobil, negde u daljini.

Avioni doduše piče, ali oni su na nebu.

Nečujni, nama na zemlji.

*

Stomaci i frižideri su puni.

Vare se kuvana jaja i čitav spektar mrsnih đakonija.

Crveno je slovo.

Plandovanje je tema današnjeg dana.

Barem ovde na Čarobnom bregu.

Nisam Tomas Man, ali osećam se kao u sanatorijumu.

Planeta Zemlja me, kao i svi aktuelni događaji na njoj sve više podsećaju na masterplan moćnika devijantnog ponašanja i teških sociopatskih poremećaja, pa je sigurnije od ludaka na slobodi sakriti se na sigurno.

Doduše, ne u blizini Davosa, već Dunava.

*

Dakle, danas je idealan dan za plandovanje i razonodu.

Seti se koja ti je bila omiljena razbibriga onomad kada si poslednji put bio bezbrižan.

I, uopšte - kada smo poslednji put bili samo bezbrižni i ništa više i ništa manje.

Pokušajmo danas da se setimo.

Pa da u "sada & ovde" dozovemo taj neprikosnoveni osećaj nepodnošljive lakoće postojanja.

I eto, time sebe častimo.

Praznik je - valja se - makar na trenutak ponovo biti bez brige i pameti.

Vrhunski luksuz, a besplatan. Zaslužili smo.