Otkriće ove sedmice glasi - Oktavijan ne voli kišu i hladnoću. To je veoma česta pojava u svetu malih belih pasa. Šetnje napolju su kratke i efikasne. Radost povratka doma, u pudrijeru - neopisiva. Višak energije šteneta ubijamo tako što se penjemo i silazimo stepeništem zgrade - ne bi li se bar malo izmorio dok ne grane zubato sunce. Zahvalna sam što je već skoro kraj novembra tako da nam je globalno zagrevanje učinilo uslugu što je zimu skratilo ove godine.

Zemlja sve više liči na kompletan cirkus.

Planeta – Medrano.

Klovnova na svakom ćošku, snagatora u deficitu.

Prodavaca magle bezbroj.

Pride, tu su i žena sa bradom i ljubavni par na trapezu, bez sigurnosne mreže.

A priznajem da se od malena cirkusa prilično užasavam.

*

Kao malu deda me je odveo u cirkus.

Bejah zbunjena i grčevito sam držala za ruku tog divnog M.

Sa njim sam imala razne avanture.

Voleli smo da odemo na aerodrom i da gledamo avione.

On bi pio kafu, a ja limunadu.

Pričao bi mi gde sve može da se putuje jer je bio veliki zaljubljenik u lutanja svetom.

Opisivao bi mi sa posebnom strašću flamenko igračice i vozače gondola.

Španija i Venecija bile su mu omiljene destinacije.

Išli bi i u Paviljon Cvijete Zuzorić.

Cvijeta je začudna junakinja ovog grada i volela bih da se više o njoj zna.

Ima sočnih detalja. Baš.

*

Najbolja akcija po mene, bila je kada bi me deda M izvukao sa časova da idemo da gledamo izloge, isprobavamo modne šizove i jedemo krempite.

Temeljno smo radili na tome da na vreme postanem šindivila i da ne izrastem u šmizlu.

Bio je jedan vrhunski gospodin sa manirima i izuzetnim šarmom i sa po nekoliko čokoladnih bananica spremnih u džepu za tetkice u školi.

Cvet za učiteljicu.

Lepoj reči, džentlmenskom gestu i slatkom niko ne može da odoli – bila je lekcija koju sam naučila.

No, ovo sa cirkusom je bila jedna veoma dramatična avantura koja će trajno obeležiti moj život.

Naime, posle nekoliko tačaka usledio je nastup žene od gume.

I da skratim priču – devojka se slomila, tu pred svima.

Nešto je mučenoj devojci puklo u leđima i u most se nikad nije digla.

Ostala je tako kao polomljena da leži u čvoru – došli su neki ljudi i izneli je na nosilima.

Deca su vrištala, deda me je brzo izveo iz te situacije i više nikad nisam otišla u cirkus.

Ispostaviće se godinama kasnije da je cirkus svuda oko nas, dostupan nam je 24-7.

*

Obavezan deo svakog cirkusa su – mamipare.

I mnogo onih koji jedva čekaju da budu prevareni.

Čuveni moto prodavaca izmaglica glasi – Sveti zakon ponude i potražnje.

A svet je trenutno navučen na haos, dakle on se traži.

Prodavci ga valjaju i na komad i na angro.

„Bez haosa ne znamo kako bi živeli!“ – poručuju na sav glas.

A živeli bi bolje – odmah da vam kažem jer haos nije naše prirodno stanje.

*

Ima ta jedna solidna serija „Morrning show“. Posebno je zanimljiva prva sezona.

Jedan od likova – đavolji advokat reklo bi se – kaže „Haos je novi kokain“.

I to je surova istina.

Ali, kao od svake navike i od nje se možemo odviknuti uz dobru i jaku volju.

Važan je tu i dogovor sa samim sobom koji nije uvek lak – podrazumeva više rundi pregovora.

Ključna faza je i precizna strategija kojom dobrom navikom ćemo zameniti lošu.

Svet se menja velikom brzinom, vizionari poručuju da je lep svet moguć iako to deluje kao fikcija, ali, do njega se dolazi racionalnom odlukom da najpre haos prestane da nam bude furka.

****

BONUS VIDEO: Luna park: Svako jutro dobro jutro – receptura za dugovečnost