0
Oktavijan, mala bela pufna u susret svom 5 mesecu boravka na vodenoj planeti - u kući je gazda, na ulici beba, a u kuhinji gladni Grizli. U naše živote je ušao kao šestonedeljno biće sa specijalnom misijom da mi sačuva razUM i da mi pruži emotivnu podršku da pregrmim retrogradnog Saturna - učitelja mučitelja koji se nadvio nad glavama Zemljana.
Ova godina je pretumbala skoro sve u mom čovečanstvu i koliko čujem – nisam jedina.
PROČITAJTE JOŠ:
Nekima se desila velika sreća, a nekima od nas desila se promena od 180 stepeni.
Izazovi i iskušenija – mogao bi biti radni naslov.
Sve što sam do sada naučila u teoriji – morala sam da izvučem iz malog mozga & petnih žila – ne bih li primenila u praksi svakodnevice da bih ostala na nogama.
A tako je lako prepustiti se očaju.
Čak i najtrivijalniji savet iz domena „SamoPomoći“ – koristim.
Priznajem da sam ga prvobitno zapamtila jer mi je bio pre svega – smešan.
A sada kada je gusto – primenjujem ga kao bela lala.
*
Znate na primer onu – dijamant se stvara pod najvećim pritiskom, sve ostalo puca.
E sada, da li ću na kraju ove iscrpljujuće deonice puta biti najjeftiniji dijamant od 1 karata ili kanarinac žuti spreman za vrat Kartije ljubimice – Beluči Monike – nemam pojma.
Videćemo.
Pored uzglavlja se množe knjige od Gabor Matea, preko Mark Mansona do Džordana Pitersona.
Da, da – ma koliko kontroverzan bio Džordan – on me je naučio jednu jaku korisnu tehniku.
Šta se radi kada te tuga i žalost obore u krevet.
Kako prestati da zuriš u plafon u tišini jer te muzika boli, a TV ili bilo kakvi zvuci te iz temelja uznemiravaju.
*
Čika Džordan kaže – kreće se od spremanja sobe.
Jedan dan raspremiš fotelju.
Drugi dan opereš stakla na slikama.
Trećeg dana promeniš raspored nameštaja i polako zagrevaš motor za veće promene tipa životne navike, uvođenje novih rituala – zadaješ sebi niz veoma malih zadataka koje rešavanjem daju veličanstveni rezultat.
Onda počneš i sebe da menjaš i prilagođavaš novonastalim izmenjenim životnim okolnostima.
Zadatak spremanje sobe sam rešila majstorskim pismom – selidba, a sada mi je cilj da ponovo slušam muziku, a da ne plačem.
*
Prvo sam ređala plejlistu omiljenih muzičkih tema i numera.
Svaka me je podsećala na nekog ko nas je napustio.
Plejlista se pretvorila u dugometražni rekvijem.
A onda sam krenula da tragam za novom muzikom.
Važno je da emotivni aparat miruje, a da radoznalost caruje.
Došla sam na 40 minuta glasne muzike dnevno.
(Aplauz.)
*
Još sam daleko od celodnevne kućne „diskoteke“, ali sam podjednako udaljena i od zagrobne tišine u kojoj se čuje samo moje nevoljno disanje.
Pored dva velika prijatelja, ostala sam i bez brata – zato su ove kolumne tako Saturnovske – slavim nepodnošljivu lakoću života i upravo gradim novi video format koji ćemo vam servirati kada se oktobar zalaufa.
Biće to priča o onome šta nas spaja kao ljude – ono što nas čini međusobno lekovitima.
Ukratko – kako prevazići muku i pretvoriti je u nauku.
Kako hakovati bol, sramotu, poniženje – kako biti hrabar u moru ljudi ničim utemeljenog samopouzdanja.
I da, ma koliko moja tuga bila modre boje – boje serijala koji se rađa su boje amazonske najšarenije Are.
Uživaćemo.
I, #staytuned
***
BONUS VIDEO: Marko Marković i Branislav Jerković: Kumovi u Šekspirovom košmaru
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.