Piše Ivan Mrđen: Vesti sa neke bolje mreže

Mogao bih i ja, poput nekih političara nove generacije koji za sebe misle da su bolji i pametniji od svih drugih, da ironično konstatujem kako je “grandiozno najavljivani ‘Vaskršnji sabor’ prop’o”, jer istu zebnju delim od kako je prvi put pomenut dvodnevni naprednjački vašar kao pokušaj da se nekako “preklopi” godišnjica najvećih tragedija koje su zadesile naše društvo. Ne bih, međutim, likovao zbog toga, jer staro pozorišno pravilo glasi da puška okačena na klin u drugom činu mora da opali do kraja drame.

Posebno na bilo kakvo busanje u “junačke grudi” povodom toga nemaju lideri onoga što se u zemlji Srbiji naziva opozicijom. Nije vlast odustala od patrijotskog talambasanja zbog političkih oponenata, već zbog ozbiljnih problema koje “đe s’, lopove” s obe strane Drine imaju čim mrdnu sa televizija za ličnu upotrebu.

A “za po kući” im novo maltretiranje sopstvenih pristalica nije ni potrebno, jer posao za njih iz dana u dan uspešno obavljaju ujedinjeni pa razjedinjeni, danas ovako sutra onako, malo principijelni malo “puj, pike, ne važi”, sve predsednik do predsednika ničega od nečega… Da ne pominjem imena svih tih “boraca za što lošiji izborni rezultat”, kako ih je lepo krstio kolega Ratko Femić, ima valjda neko ogledalo koje im neće stalno govoriti da su najlepši i najpametniji…

* * *

“Vaskršnji sabor” je ipak održan, ako je suditi po tekstonskoj reakciji armije komentatora po društvenim mrežama. Možda ne baš na najprikladnijem mestu, pa samo na jednoj televiziji sa nacionalnom frekfencijom, ali u “reprezentativnom” miksu politike, estrade, novobiznisa, crkvenih predstavnika i babe što pliva u bazenu…

Ako sam dobro razumeo, ta parada pijanstva i kiča (izvini, Đole) više nikome nije ni smešna, jer su poruke tog vaskršnjeg uranka mnogo opasnije od bilo čega što bi se eventualno čulo na privremeno zaleđenom saboru sverpskog jedinstva…

Mojoj prijateljici Sonji sam zahvalio na lepim rečima, koje uvek nekako dođu baš kad pomislim da je vreme da se odmorim i ja od guranja kamenja uzbrdo i čitatoci od mene... Zato ću nastaviti sa ovim našim vestima, ličnim i porodičnim, ljudskim i poštenim, pa dokle izdržim(o)...

* * *

Hteo sam, u stvari, da sa jedne sasvim drukčije društvene mreže, reč je o Linkedinu, prenesem nešto na šta smo ovih dana veoma ponosni svi u našoj porodici. Mirina i moja najstarija ćerka, gospođa Milena Mrđen Read upravo je završila skoro petogodišnje angažovanje u API (Australian Pharmaceutical Industries) na poslovima “izvršnog menadžera za optimizaciju snabdevanja lekovima”, ostavivši iza sebe neverovatno dobar tim i rezultate koji su je i preporučili za višu i bolje plaćenu poziciju u novoj firmi.

Učinio sam napor da prevedem sve što su na rastanku poručili njeni saradnici, od “izgradili ste tim koji se oseća kao porodica” (Dani) ili “Vaša nepokolebljiva posvećenost i podrška bili su izvor inspiracije za sve nas” (Chara) do “zaista će mi nedostajati Vaše razmišljanje van okvira i rano jutro sa Vašim e-porukama i ćaskanjima” (Kevin).

“Bili ste snaga i lice nekih neverovatnih inicijativa u API i posao je bolji zbog toga” (Beth); “Ti si zvezda i želim Ti samo najbolje” (Marinka); “Nedostajaće mi Vaša strast, entuzijazam i male poruke koje šaljete. Toliko ste postigli ovde (hvala) i pred vama je zaslužena prilika” (Robin)…

“Čekao sam do poslednjeg minuta da napišem na ovoj kartici… jer kako da to izrazim rečima? Prvo, kakvo neverovatno putovanje ste imali u API, napredak koji ste napravili za kompaniju i Vaš tim su iskreno zapanjujući i trebalo bi da budete tako ponosni. Hvala jer ste iskreni, podržavajući i hrabri, uvek znate kako da uspostavite savršenu ravnotežu između napornog rada i ostvarivanja rezultata do brige i druženja sa svima oko Vas. Svakako izvlačite najbolje od ljudi, jer odvojite vreme da ih razumete kao osobu, inspirisali ste sve oko sebe da razmišljaju i rade pametnije. Zvanično je da ste vi u stvari NAJTRASNIJA osoba koju sam upoznao, svi uhvate vašu energiju kad god ste u blizini i to je zaista nešto posebno” (Josie Hinchliffe)…

“Draga Milena, napravila si magiju u našem svetu i mi smo zauvek zahvalni na tome. Tvoja energija i misao koja je ušla u sve što ste dotakli ne poznaju granice. Sledeći tim je srećan što ćeš biti deo njihovog putovanja” (Melisa Maden).

* * *

Preneo sam samo manji deo pohvala Mileninih kolega, saradnika i prijatelja, ali ne zbog isprazne roditeljske hvale. Čini mi se da u ovim rečima obično veoma uzdržanih Australijanaca ima i nekih upustava za neke buduće lidere u zemlji Srbjji. Ovde i ko zna kad!