Zamerili mi neki moji verni čitaoci da sam neuspeh Olge Danilović da se kvalifikuje za Australian open nepotrebno podigao na nivo našeg ukupnog mentaliteta i nekih loših, već tradicionalnih navika.
Sport je, kažu, da se malo opustimo, ne treba nam baš u svakoj prilici da se podsećamo gde i kako živimo… Zato valjda svi toliko nade polažemo u Novaka Đokovića, jer je sada prilika da napravi rezultate koji će trajno ostati vlasništvo Srbije i srpskog naroda, ma gde bili i ma koliko nas bilo…
PROČITAJTE JOŠ:
Prvi ovogodišnji gren slem počinje u ponedeljak odmah posle ponoći po našem vremenu, a prvi od sedam mečeva Novakovog pohoda na sve one brojke kojima nas bombarduju (ukupno osvojene gren slem titule, dvocifren broj osvajanja Melburna, rekordan nedelja na prvom mestu svetske rang liste…) na programu je u utorak, kad će pedesetak od ukupno 256 učesnika Australian opena već spakovati kofere.
Računam samo takmičarke i takmičare u singlu, koji će nastupati pod ukupno 45 različitih zastava, plus STR Ruskinje i Rusi sa statusom „samostalnog teniskog radnika“.
Najbrojnije muške ekspedicije imaju Francuska i SAD sa po 14 tenisera, dok će domaća publika praviti buku na mečevima 11 svojih predstavnika. Slede Španija sa devet, Argentina osam, Rusija i Italija po šest, te Srbija, Nemačka i Velika Britanija sa po pet učesnika. Dalji redosled takođe daje pravo da se podičimo, jer Kina, Japan, Češka i Kanada imaju po trojicu, Čile, Portugal, Belgija, Tajvan i Švajcarska pod dvojicu, a čak 23 države samo po jednog predstavnika.
Poređenja radi, pre tri godine, kad sam napravio sličnu analizu, redosled je bio Francuska 13, SAD i Španija po 12, Australija 11, Italija osam, Nemačka sedam, Argentina šest, a na zavidnom osmom mestu ove liste teniskih velesila bila je Srbija sa pet asova. To što je i ove godine reč o istom kvintetu svako može da tumači na svoj način, po jednima je to znak čvrsto utemeljenog kvaliteta, po drugima je dokaz stagnacije…
U tom smislu nešto kazuje i podatak da je Novak Đoković tada bio trenutno drugi na ATP listi (sad je, takođe trenutno, peti), Dušan Lajović 27. (sad je 81.), Laslo Đere 40. (sada 70.), Filip Krajinović 41. (sada 56.), dok je jedino napredavao Miomir Kecmanović (bio 53. a sada je na 28. mestu).
Na lepšoj polovini turnira situacija je slična pre tri godine, kad su dominirale Amerikanke, Ruskinje, Čehinje i Australijanke. Danas ta „karta sveta“ izgleda ovako: SAD 18, Rusija 13, Češka 12, Italija i Kina po sedam, Australija šest, Ukrajina, Rumunija i Nemačka po pet, Kanada, Francuska, Španija i Nemačka po četiri, Švajcarska i Mađarska po tri… Sedam zemalja ima po dve predstavnice, a još jedanaest po jednu, među kojima, na žalost, nije i Srbija.
Pre tri godine sam napisao da ako se nekad upitate šta je to Novak Đoković učinio za naš tenis, sport uopšte, naciju i državu, zaista ne biste smeli da prenebregnete činjenicu da je u njegovoj eri, i zbog njega, mnogo klinaca uzelo reket u ruke, a da je, uz njega, vremenom stasala i generacija za „posle Noleta“…
Da ne bih opet ja sipao so na rane naše svakodnevnice, danas samo mogu da upitam šta se to sa njima, a posebno devojkama, dogodilo u poslednje tri godine?
****
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen o Slaviši Lekiću