0
Moram da priznam da sam bio iznenađen kad sam prvi put tokom ovogodišnjeg Australian opena video da je komentatorka ovde veoma popularnog televizijskog kanala Nine nekadašnja broj četiri svetskog tenisa Jelena Dokić. Nekako mi se lik i telo ove 40-godišnjakinje nisu uklapali sa sećanjima na plavokoso devojče, koje je krajem prošlog i početkom ovog veka bilo glavna junakinja drame, u kojoj su se izmešali Balkan i Australija, tenis i rat, ljubav i mržnja…
Dokićeva je 1999. u Vimbldonu kao 16-godišnjakinja pobedila tada prvu teniserku sveta Martinu Hingis sa 6:2; 6:0, iako je na ovaj gren slem turnir stigla iz kvalifikacija. Nakon toga brzo se popela na svetskoj rang listi, osvojivši nekoliko važnih turnira, ali je njena karijera neprestano bila opterećena zbivanjima van terena.
Posebno je njen odnos sa ocem i trenerom Damirom Dokićem, na čije insistiranje je u novembru 2000. prešla u Srbiju, bio predmet medijskih spekulacija. Vratila se u Australiju 2005. i optužila oca za fizičko i psihičko zlostavljanje, što je kasnije opisala u autobiografiji pod naslovom “Neraskidivo” (“Unbreakable”), objavljenoj 2017. godine.
Jelena je došla u sukob sa Damirom (nije nevažno što je on Srbin, koji je početkom devedesetih sa porodicom izbegao iz Osijeka i otišao za Australiju), zbog veze sa Hrvatom Tinom Bikićem, sa kojim je 2005. otpočela zajednički život u Zagrebu. Njihova veza potrajala je punih 19 godina, a u međuvremenu je Jelena dizala ruke od tenisa, pokušavala i uspevala da se povremeno vrati i na kraju došla u situaciju da pomisli da digne ruku na sebe.
“Nikad neću zaboraviti taj dan. Sve je u magli. Sve je mračno. Nema tona, slike, ništa nema smisla. Samo suze, tuga, depresija, anksioznost i bol. Poslednjih šest meseci su bili teški. Konstantno sam plakala svuda. Od sakrivanja u kupatilu na poslu, da bih obrisala suze i da niko ne vidi, do neprestanog plakanja kod kuće u svoja četiri zida, bilo je nepodnošljivo”, pričala je nedavno kako je malo nedostajalo da oduzme sebi život 28. aprila 2022. godine, skokom sa balkona na 26 spratu.
Uz njeno ime u modernim pretraživačima stoji: teniski trener, pisac i televizijski komentator. Kao trener najviše uspeha imala je sa australijskom nadom, izbeglom iz Rusije, Darjom Gavrilovom, kao pisac je, osim pomenute autobiografije, godinama pisala za “Australian Tenis Magazin”, a kao komentator je zapamćena kad se 2021. dok je komentarisala Vimbldon za kanal Nine, maltene “raspala u etru” dok je pričala o podršci koju je tadašnja pobednica Australijanka Ešli Barti imala od svoje porodice.
Posle meča Novaka Đokovića i Bugarina Grigora Dimitrova u trećem kolu ovogodišnjeg Australian opena, Jelena je u uobičajenom razgovoru sa pobednikom ispričala zanimljivu anegdotu o njihovom prvom susretu pre više od petnaest godina: “Kad sam te prvi put videla na Australian openu, rekao si mi: ‘Ja sam Novak Đoković, da li me se sećaš?’ Rekla sam da se sećam, ali zaista nisam”.
Ovo je izazvalo salve aplauza, čime su bar malo ublaženi problemi koje Jelena Dokić i dalje ima, posebno sa internet trolovima, koji je ismevaju zbog njenog sadašnjeg izgleda i težine. U tom smislu ona je dobila punu podršku nedavno proglašene “Australijanke godine” Tajrin Bramfit (Taryn Brumfitt), kreatorke “Body Image Movement” i programa za mlade Australijance “Zagrljaj”.
Ova 45-godišnjakinja postala je viralna nakon što je napravila “bum” sa fotografijima “pre i posle”, kad je uz slike iz dana bodibildinga objavila i fotografiju na kojoj se vidi kako nosi znatno veću težinu, ali da joj je udobno u njenoj koži. Kasnije je napisala tri knjige i snimila dva dokumentarna filma u sklopu kampanje za “prihvatanje slike svog tela”. Nije samo reč o prekomernoj telesnoj težini, već je fokus na čitavom nizu problema, uključujući i boju kože, visinu ili neke druge odrednice ukupnog izgleda.
Izvesnu senku na proglašenje Bramfitove za ličnost godine bacila je priča sada 21-godišnje studentkinje iz Adelajda Rinone van Zajdam (Rhiannon van Zuydam), čije je slike sa snimanja reklame za surfovanje pre nekoliko godina aktivistkinja za prihvatanje svoga tela i režiserka dokumentarnih filmova podelila na svojim nalozima po društvenim mrežama, uz komentare “tužno“, “seksualno” i “zbunjeno”.
PROČITAJTE JOŠ:
To je dovelo do gomile komentara tipa “mršava sramota” od strane njenih pratilaca, koji su pisali kako gospođica van Zajdam izgleda “jadno” i da je “njeni roditelji sigurno izgladnjuju”, što samo pokazuje da je svaka isključivost podjednako opasna.
Priznanje koje upravo primila, gospođa Bramfit namerava da iskoristi za kampanju koja bi trebalo da pomogne da milion učenika ovdašnjih osnovnih i srednjih škola “privatiti i hrani svoje telo, tako što će ga poštovati, prigrliti i uživati u njemu”.
Ruku na srce, koliko je to važno vidljivo je, bar ovde u Melburnu, gotovo na svakom koraku. Mnogo je gojaznih osoba, posebno mlađih žena, što je sve posledica predugih lokdauna tokom pandemije, sedenja na poslu i kod kuće, opsednusti telefonima i ekranima, nezdrave ishrane i smanjene fizičke aktivnosti…
Međutim, za razliku od prethodnih godina, zaista se stiče utisak da mnogi to više ne shvataju kao problem, već se povećana težina nekako prirodno nosi, pa se svemu i prkosi u stilu “što deblje butine, to kraća suknja”. U tom smislu mnogi su pozdravili odluku kanala Nine i organizatora Australin opena da jedna od najangažovanijih voditeljki bude Jelena Dokić, jer je mnogo važnije od njenog izgleda što ona zna sve o tenisu.
I ume to lepo da ispriča.