1
Život je ono što se događa, dok mi brinemo o Đokoviću. Tako bih, odavde iz Melburna, mogao da parafraziram jedan od najpoznatijih beogradskih grafita, koji stoji u prolazu do poznatog restorana „Korčagin“ kod Vukovog spomenika („Život je ono što prolazi, dok mi radimo nešto drugo“)...
Imam utisak da razumljiva pažnja koja prati svaki Novakov korak potpuno zasenjuje neke sjajne turnirske priče. Nije sve u brojevima (osvojenih titula, zarađenog novca, nedelja na vrhu svetske liste…), nije sve ni zbog skromnog učinka ostalih tenisera iz Srbije (kao što se očekivalo, ispao je i Laslo Đere), nije više toliko ni važna prošlogodišnja drama sa australijskim vlastima (domaćinima je izuzetno stalo da se ta priča smatra završenom), nije u krajnjoj liniji toliko bitno ni to što će Rafael Nadal do kraja turnira biti prisutan samo u reklamama glavnog sponzora…
Četvrti dan turnira doneo je nekoliko senzacionalnih rezultata, uz koje idu više nego zanimljive biografije pobednika, tek da bude jasno da se i do najvećih iznenađenje ne dolazi slučajno. Takva je priča o „laki luzeru“ Majklu Mohu, 25-godišnjem momku sa Floride, trenutno 107. na ATP listi, koji je juče izbacio 12. nosioca Aleksandra Zvereva (3:1 u setovima, 6:7; 6:4; 6:3; 6:2).
Njegov otac Toni je 1988. godine bio teniski olimpijac Nigerije, majka Džeraldina je kao medicinska sestra iz Irske, sa australijskim državljanstvom, radila u humanitarnim misijama, pa su se sreli u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu, kad je Toni bio trener saudijskog Deviskup tima… Tu su i dobili sina, koji je ime dobio po Majklu Džordanu, ali je već od treće godine počeo da se druži sa reketom… Sa 13 je došao u SAD, u kamp Nika Boliterija, pa se ubrzo i čitava porodica preselila na Floridu, sve u svemu prava american story.
U poslednjih godina Moh je ukupno pet puta uspeo da preskoči kvalifikacije za sva četiri gren slem turnira, ali je samo jednom stigao u drugu rundu (na US openu 2020.), tako da mu je treće kolo Australian opena 2023. najveći uspeh u karijeri. Tim pre što je ovde u finalu kvalifikacija poražen od domaćeg igrača Aleksandra Vukića, ali je kao najbolje rangirani „laki luzer“ dobio poziv kad je otkazao Belgijanac David Gofin.
I drugo veliko iznenađenje „veselog četvrtka“ je u režiji jednog Amerikanca, koji je takođe dobio ime po jednom svetski poznatom sportskom asu, vozaču „formule jedan“ Britancu Džensonu Batonu. Sin jedinac Tanje i Glena Bruksbija, 22-godišnji Dženson, inače 39. na ATP listi, takođe sa 3:1 u setovima pobedio je nominalno drugog favorita turnira Norvežanina Kaspera Ruda (24 godine, 3. na ATP listi), čime je, da se vratimo na Novaka Đokovića, prilično rašćišćena gužva ispred njegovog nominalno petog mesta. Ako ne računamo samostalnog teniskog radnika Danila Medvedeva…
Američkog tenisera imamo i u trećem velikom iznenađenju, ali ovog puta u obrnutoj ulozi. Da se „kostur“ ovogodišnjeg Australian opena raspadne po svim koskicama (do sada su ispali Nadal, Rud, Zverev, Lorenco Museti, Borna Ćorić, naš Kecmanović, Diego Švarcman, Pablo Kareno-Busta…), doprineo je i ljubimac domaće publike Aleksej Popirin (23 godine, 113. na ATP listi), koji je posle četiri sata igre, pet setova i tri tajbreka izbacio devetog nosioca Tejlora Frica.
Kad se sve ovo sabere, Đokovićeva pobeda u meču drugog kola sa Francuzom Encom Kokarom (27/191.), ma koliko očekivana i ma koliko „rutinska“, postaje još vrednija. Kažu da je legendarni Džon Mekinro, koji je između 1979. i 1984. tri puta pobedio u Vimbldonu i četiri puta na US openu, rekao da je „sasvim jednostavno osvojiti gren slem turnir“.
I dodao: „Izađeš na teren sedam puta i pobediš sedam puta!“