0
Ovo nije tekst kojim bih narušio famoznu “izbornu ćutnju”. Ovo je otac troje dece, moj prijatelj i dragi kolega Marko Marković napisao 5. maja ove godine, a to je bilo, ako niste zaboravili, odmah posle masakra u školi “Vladislav Ribnikar” i krvave reprize u mladenovačkim selima Dubona i Malo Orašje:
“Bezakonje, nemoral, banalizovanje kriminala, forsiranje i uzdizanje mediokriteta, nazivanje delikvenata ‘jakim momcima sa asfalta’, nametanje ‘lake love’ kao jedinog cilja jer ‘nisi došao na ovaj svet da se mučiš’, favorizovanje devijantnog ponašanja jer ‘šmekerski je’, kao i mnoge druge pogrešne vrednosti jer je sistem debelo zakazao – to su pokretne stepenice do Hada u kom smo sada. Ove reči potpuno opisuju stanje za koje smo kao bivši i sadašnji radnici u medijima velikim delom odgovorni.”
* * *
Ni ovo nije tekst kojim bih narušio famoznu “izbornu ćutnju”. Ovo je moj prijatelj Mirko Topalović napisao sedam meseci kasnije, uz ilustraciju da u Srbiji trenutno ima 4.963 kladionica i kockarnica naspram 3.782 osnovne i srednje škole:
“U kladionici piješ kafu i ‘cedevitu’ na promociji za stodva’es kinti. Uživaš, kladiš se i zarađuješ pare, a u školi učiš koja je najveća reka u Argentini, radiš domaći i moraš rano da ustaješ. Naravno da je bolje da ima više kladionica nego škola.”
PROČITAJTE JOŠ
Na to je usledio komentar Miodraga Čolića, koji takođe nema veze sa izborima: “I Batistuta sedi u kladionici i ne zanima ga koja je najveća reka u Argentini!”
* * *
Ni ovo nije tekst kojim bih narušio famoznu “izbornu ćutnju”. Ovo je moja prijateljica Marijana M. Rajić objavila pre nekoliko dana:
“Ne znam da li ste shvatili da uskoro više nećete moći ni preko veze ni za pare da završite ništa kod lekara, da je sistem toliko razvaljen i da i to što sada može da se odradi zavisi isključivo od entuzijazma i lomljenja kičme zdravstvenih radnika (i sa vezom i bez nje).”
To me podsetilo na objavu legendarnog Radivoja “Laleta” Bojičića, koja takođe nema veze sa izborima:
“Doktor: Moraćemo smesta da vas operišemo. Javite se za šest meseci! Pacijent: Ali, rekli ste – smesta?! Doktor: Da, na redovne operacije se čeka dve godine!”
* * *
Ni ovo nije tekst kojim bih narušio famoznu “izbornu ćutnju”. Ovo je meni lično nepoznat gitarista i tekstopisac, autor i izdavač, diplomirani ekonomista i socijalno-politicki aktivista, koji “iksuje” pod firmom “Drobilica za kičmu” objavio pre sedam dana:
“Nastavnica u srednjoj školi dala đacima temu za pismeni: ‘Moja omiljena rijaliti ličnost’ (?!) Ja ne znam da li nas ovo neko zajebava, ljudi moji? I niko od roditelja da reaguje?!”
Na to je usledila lavina komentara, koji takođe nemaju veze sa izborima, od kojih bi ovom prilikom izdvojio onaj koji je potpisala “Bobana”:
“Rijaliti i slični prostakluci se plasiraju zadnjih tridesetak godina. Nastavnici starosti 25 do 40 godina, kao i roditelji osnovaca su bukvalno odrasli na njima. Lako je napiti se, težnjenje i odvikavanje od zla je dug proces. Pa, da počnemo…”
* * *
Kad se sve sabere dobija se “rezultat” o kome su letos pisale “Kragujevačke novine”. Iz tog teksta prepisujem nekoliko pasusa, jer smo ponekad suviše opsednuti Beogradom i njegovim problemima:
“Statistika ume da bude i varljiva i uverljiva, zavisi kako se ‘čita’ i tumači. Jedan podatak koji je objavio Republički zavod za statistiku sam po sebi je katastrofalan: u periodu januar – jun ove godine u Srbiji su rođene 29.203 bebe, a u isto vreme umrlo je 49.618 ljudi. Razlika je nešto manja od dvadeset hiljada. Ne uzimajući podatke koliko se ljudi u prvoj polovini 2023. iselilo iz zemlje, sama negativna stopa prirodnog priraštaja govori da kao narod odumiremo.
A šta kažu podaci za Kragujevac za duži period? Ništa dobro! Po zvaničnoj statistici, od 1996. zaključno sa 2022. godinom, svake godine više je bilo umrlih nego rođenih, sa izuzetkom 2004. kad je skor bio pozitivan i to samo sa 35 duša.
U demografskom smislu Kragujevac je danas na nižem nivou nego 1991. godine. Tada je na celoj teritoriji grada (sa svim selima) živelo 180 hiljada ljudi, a prema prošlogodišnjem popisu je devet hiljada manje (171.186), dok je u samom gradu taj minus ravno hiljadu, 1991. bilo nas je 147.305, a prošle godine 146.315. Dakle, tapka se u mestu.
Nije, međutim, problem što grad brojčano stagnira, to je čak i bolje nego da nenormalno brzo narasta kao u drugoj polovini prošlog veka. Problem je što se još nije vratio na nivo privrednog razvoja od pre četiri decenije, što nije na nivou ni proste populacione reprodukcije, što je odnos u broju gradskog i seoskog stanovništva sve nepovoljniji, što je živalj sve stariji, a još uvek nedovoljno obrazovan.”
Ni ovo, of course, nema veze sa sutrašnjim izborima!