Nemam baš nikakvih problema da doslovce prepišem potresnu priču o koleginici Marini Vranić iz Leskovca, koju je objavio njen sugrađanin dr Aleksandar Rangelov, da bi se ubrzo našla i na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Nemam ni komentar, jer Marinina sudbina, sama po sebi, dovoljno govori o životu mnogih ljudi u zemlji Srbiji

Marina Vranić (1963-2023) bila je cenjena novinarka RTV Leskovac, TV Rosulja (Vlasotince) i TV-4S (Bojnik). Posebnu pažnju je poklanjala unapređenju života i rada osoba sa invaliditetom.

Nakon neslavnog gašenja Radio Leskovca 2016. godine ostala je bez posla. Dostojanstvena i ponosna, nije pristala da se odrekne svojih životnih i profesionalnih načela niti da moli za posao. Iako oronulog zdravlja, živela je sasvim sama i izdržavala se radeći teške sezonske poslove u poljoprivredi.

Nedavno je postala član Udruženja građana „Svi za jednog, jedan za sve – dr Aleksandar Rangelov”. Marina je poslednji put bila u prostorijama Udruženja pre desetak dana. Bio joj je to poslednji radni dan na pijaci gde je radila po privremenom ugovoru.

Ne žaleći se mnogo, pokušavajući da sakrije zabrinutost jer ostaje bez egzistencije, otišla je svojoj kući, uz obećanje da će od sledećeg dana svaki dan dežurati u Udruženju. Nakon toga, više im se nije javljala.

Telefon joj je bio nedostupan danima pa su predsednik Udruženja Miloš Vučković i Momčilo Antić otišli da je potraže u stanu u kome je živela. Kako se nije odazivala, uspeli su da dođu do njenih prijatelja, pozvali policiju i vatrogasce koji su pre tri dana obili stan i zatekli potresan prizor.

Marina je nađena mrtva u svom stanu u centru grada u kome nije bilo struje. Struja joj je isključena jer nije imala para da plati račune. Zatečena je na podu kupatila, nedaleko od plinskog rešoa na kome je grejala vodu za kupanje.

Marina je rođena 26. oktobra pre tačno 60 godina. Datum Marininog rođenja je poznat. Datum Marinine smrti nije. Umrla je ne zna se kad, jer uz nju nije bio niko. Bila je zaboravljena od društva, od institucija, od svih…

* * *

Nekako u isto vreme ministar trgovine ili neko od njegovih genijalnih savetnika saopštio da je tročlanoj porodici sasvim dovoljno 25.200 dinara mesečno za osnovne životne namirnice. Podeljeno na dane, pa na članove to je oko 280 dinara dnevno po osobi.

Marina Vranić nije imala ni toliko! Dr Aleksandar Rangelov je još napisao kako su Marina i on jednom prilikom sukobili mišljenja pišući neko saopštenje za javnost. On je korigovao Marininu rečenicu “Narod je gladan!” u “Narod je siromašan!”

Rekla mu je: “Narod nije siromašan. Narod je gladan!”