0
Da li ste se juče makar na trenutak zadržali ispred ogledala? Da li ste tamo videli neku bolju, lepšu i pristojniju osobu? Ili ste samo dodali novi broj za računanje propuštenih godina...
Ništa nije kratkotrajnije od očekivanja da će nam u Novoj godini sve biti lepše, da ćemo živeti bolje i dostojanstvenije, da će se i ljudi oko nas promeniti… Sve prođe koliko pucanj, nekom od flaše šampanjca, nekom od petardi, a mnogima, ako je suditi po vestima iz „najluđe noći“, i od pravog oružja…
Kako je lepo primetila koleginica Ana Kalaba, „doček Nove godine u Srbiji je uvek podsetnik da je dno samo trentuno stanje i da će već sledeće godine to dno biti znatno dublje”.
Naš narod gaji veliki broj lepih osobina po kojima smo nadaleko čuveni u svetu, između ostalog i po velikoj ljubavi prema svojoj zemlji. Sa njom, ipak, ponekad dolazi i njena ružna krajnost koju smo skloni da, opravdano ili ne, osetimo čim nam neko stane na žulj i pokaže da je u bilo kom smislu bolji i superiorniji.
PROČITAJTE JOŠ
Na ovaj “fenomen” osvrnuo se i jedan korisnik Reddita, američke društvene mreže za prikupljanje vesti, ocenjivanje sadržaja i raspravu, uptavši “zašto Srbima niko ne valja i odakle dolaze predrasude prema drugim nacijama”?
“Za svog života sam pričao s milion ljudi o milion različitih tema, pa se logično često pričalo o politici, narodima, ljudima… Takođe na portalima, fejsbuku, redditu, svim mrežama uhvatim poneki komentar, uglavnom one najlajkovanije, pa sam došao do zaključka da mnogi Srbi gaje neki animozitet prema velikom broju naroda. Njima ne valjaju Hrvati, bosanski muslimani (poturice), Crnogorci (oni su Srbi), Albanci, Italijani (žabari), Nemci nacisti, Amerikanci glavni zlikovci, Indijci prljavi, crnci jer su ‘zapravo najveći rasisti’, Englezi hladni i odvratni, Šveđani hladni, ne valja LGBT, ne valja ovo, ne valja ono, Australija zemlja robijaša, sve NATO zemlje nas bombardovale pa ne valjaju, Turci vladali vekovima pa su i oni odvratni…”, započeo je autor.
Ovo taksativno nabrajanje svih mogućih animoziteta i predrasuda, naišlo je uglavnom na očekivane komentare. Najpre su se izdvojili oni šaljivi, koji u kratkim formama sažimaju stav opisan u postu: “Mrze nas jer smo bolji”; “Kad si pripadnik nebeskog naroda, svi ostali su ispod tebe”; “Eto, zato!”…
Oni koji su se donekle složili sa autorom, za pomenuti “fenomen” najviše krive istorijske događaje, što je obično sažeto u rečenicu: “Možda je razlog što smo ratovali protiv većine nabrojanih u proteklih 35 godina.”
Mnogo ozbiljniji su pokušaji da se razlozi potraže u ovdašnjem preovlađujućem mentalitetu. U tom smislu moju pažnju je privuklo nekoliko komentara:
“Ne valjamo sami sebi, pa nam krivo kad je drugima bolje, a nemamo intelektualnog kapaciteta i volje da radimo stvari kako treba, nego se snalazimo i otaljavamo. Budala nam je onaj koji se školuje i misli ispravno, uspešan nam je onaj što se snašao, pa se okoristio o tuđu muku. Kad nemamo više argumenata, pozivamo se na istoriju, a istoriju ne znamo. Sve u svemu smo dosta emotivan i siromašan narod koji ne razmišlja mnogo, nego reaguje instiktivno.”
“Zato što je mnogo lakše kriviti nekog drugog, nego preuzeti odgovornost za svoj život…”
“Objektivno gledano, smo luzeri u današnjem društvu i svetu (ako ne na planeti bar u našem širem okruženju), većina Srba i na ličnom planu (siromaštvo, loši poslovi, život sa roditeljima do četrdesete, loše obrazovanje, poroci tipa kocka…), a i Srbija generalno kao zemlja (ne treba posebno objašnjavati). Prosto nismo imali sreće kroz istoriju, većina nas nije baš imala dobru početnu poziciju u životu, plus retko ko je spreman da izađe van zone komfora pa da to promeni makar na ličnom planu. U isto vreme ego nam je u nebesima i taj čuveni inat i ne možemo da se pomirimo sa tom činjenicom, pa se ta frustracija iskazuje kroz mržnju prema gotovo svima umesto da se pogledamo u ogledalo i da počnemo da radimo na sebi, jer istoriju ne možemo promeniti.”
