U tome da uopšte ne gledam televizijske dnevnike i političke emisije tipa „tri gosta u studiju“, kako primećujem već duže vreme, nisam usamljen. Neki su još radikalniji pa baš ništa ne gledaju, drugi uzmu daljinski samo da “protrče tih nekoliko stotina kanala koječega”, treći se povremeno navuku na “istorijska obraćanja” tek da bi imali o čemu da tvituju, četvrti gledaju samo neke emisije na “svojim” kanalima…

Ali zato svi zajedno “brinu” o nesrećnicima, prikopčanim na televiziju za ružičastu stvarnost, a posebno o pacijentima specijalnog odeljenja zvanog “Zadruga”… Od kojih su izgleda ugroženiji samo zavisnici od nečega što se na Marićevoj jaruzi prikazuje kao “Aktuelnosti”.

Pošto ja to ne gledam, moram da verujem mom prijatelju Đorđu Tomiću kad kaže da su se “pet meseci pre nego što je počeo rat u Ukrajini tamo utaborili neki mnogo veliki stručnjaci i od onda ne mrdaju”.

I još dodao: “Vidim da nije zezanje. To je jedan sto oko kojeg sede nekakvi eksperti za neke usko stručne segmente vojnih nauka i ratnih doktrina. Oni odatle nisu mrdnuli otkad su seli (tu bi bili i isto radili i da je cela planeta već nestala u nuklearnom ratu, toliko su profi i posvećeni), pa satima debatuju, analiziraju, daju precizne prognoze…”

Đoletu moram da zahvalim i za komentar: “Znam da postoje srećnici koji tako uživaju uz Hepi, divim im se i pomalo zavidim jer i oni znaju sve o ratu u Ukrajini, već su toliko potkovani da bi sad svojim znanjem glat mogli da preuzmu taj studio i dostojno zamene aktuelni kružok mudraca.”

Pošto ih tamo još ne puštaju, sad su se takvi, na našu nesreću, razmileli po kafanama, tramvajima, slavama… pa tako potkovani uglavnom galame, mašu rukama i sve više prete. Ne treba brinuti o njima, vreme je da se zabrinemo za sve nas!