0
Fejsbuk mi redovno nudi opciju da besplatno povećam vidljivost mojih objava, što sam konačno i prihvatio, tako da je tekst pod naslovom “Trpno stanje od glagola trpeti”, objavljen u subotu na stranici Ivan Mrđen: “Sa Beogradom na Ja” do trenutka kad ovo pišem pregledan 5.553 puta, uz 78 reakcija i 35 komentara.
Znam da mi mnogi neće poverovati, ali nije mi uopšte stalo do novih čitalaca, pratilaca ili prijatelja sa društvenih mreža, jer sam se tokom svih ovih godina koliko se redovno oglašavam preko različitih medija uverio u tačnost poznate izreke američkog nobelovca Ernesta Hemingveja (1899-1061): “Ne znam formulu za uspeh, ali znam formulu za neuspeh – to je pokušaj da ugodiš svima.”
U tom smislu sam i pristao da pomenuti komentar dopre do “povećanog obima publike” isključivo zbog želje da doprinesem obeležavanju 90. rođendana “Ježa”, kad već nisam u prilici da lično učestvujem na tradicionalnoj smotri humora i satire na Tucindan u pozorištu “Slavija”. Koja je u međuvremenu otkazana, jer je zbog masakra u Cetinju nedelja 5. januar proglašena za Dan žalosti u zemlji Srbiji.
Da sam to mogao da pretpostavim, verovatno bih sebe lišio nevolje da se još jednom suočim sa desetinama lažnih naloga, sakrivenih iza fotografija nekih sasvim običnih, uglavnom sredovečnih sugrađana. Na kojima uglavnom nema objava, tu i tamo promene naslovnu fotografiju, ali se zato redovno javljaju kad god im se upali crvena lampica da je negde neko nešto objavio protiv voljenog im predsednika.
Tako je i moj pomenuti komentar, bez obzira što je najvećim delom kritika jalove, traljave i jednom rečju nikakve opozicije, uzbudio svekoliko naprednjačko-radikalsko-patrijotsko glasačko telo, uglavnom zbog aforizma godine mog prijatelja Ninusa Nestorovića. A on, nije na odmet da ponovim, glasi: “Nije se toliki narod na ulicama Beograda okupio zbog Nove godine, nego zbog vođe. I ne pravi mu doček, nego ispraćaj.”
Drugi razlog za provalu mržnje i besa svakako leži u fotografiji sa masovnog protesta na beogradskom trgu Slavija prvog dana još jedne zime našeg nezadovoljstva. Čak su i oni koji su pohvalili mlađariju za bitnu promenu u političkom delovanju izloženi vređanju od strane branilaca lika i dela…
* * *
Sve je to direktna posledica medijskog mraka u Srbiji za koji je Milan St Protić u vikend izdanju “Danasa” direktno optužio predsednika Vučića: “Kriv si za medijski mrak u Srbiji. Tebi lojalni mediji, ulagujući se tvom vlastodržavništvu, šire neistine, prostakluk i trivijalnost širom ove nevesele zemlje. Sistematski ispiraju mozgove ovdašnjeg građanstva ne bi li tvojoj taštini udovoljili.”
U toj nečasnoj raboti, prema Protićevim rečima, “vrhovni obraćator” lično učestvuje, pojavljujući se po televizijama za ružičastu sreću i u ostalim podguznim glasilima u “besomučnim i uzastopnim nastupima samohvalisanja i besmislica, uz najgore uvrede političkim protivnicima i neistomišljenicima.”
Kako taj mrak izgleda kad se preseli u glave “ovdašnjeg građanstva” možda najbolje ilustruje komentar jednog od mojih novih pratilaca. Koji objavljujem doslovno, mada su slovne greške i nepoštovanje pravopisa mnogo manji problem od mentalnog sklopa u kome može da nastane ovakav tekst:
“Sikter Kurtijevci. Odzvonilo vam je petokolonadi Kako ce te da položite račune vašim donatorima rusiyelkima Srbije Pod ruku sa Kurtijem Sonjom Biserko onom ustasiom Milom pa u pakao tamo vas čekaju Djiki Miloš Ponos Čuta i druga bagra probisbetska”
* * *
“Većina ljudi nikada ne čuje jedni druge”, govorio je Hemingvej. Taj “razgovor gluvih” ili bolje rečeno “dopisivanje slepih” vremenom se pretvara u verbalno nasilje, a od toga do zaletanja kolima u masu i pesničenja sa učesnicima sve brojnijih protesta je više nego kratak fitilj. Posle čega nije isključeno da usledi neki novi dan žalosti…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
