Kad se sve sabere, čak i kad smo imali porodični plac u Petrovcu na moru ili u ovom veku zaređali odlaske u Grčku, najčešće sam letovao na Pelješcu. Kao dete sa roditeljima, kao momak sa drugarima, kao porodični čovek sa suprugom i decom… ukupno dvanaest puta, uglavnom u Trpnju i oko njega.
Do svojih odredišta smo stizali ili trajektom iz Ploča, koje su se tada zvale Kardeljevo, ili uskim putem od Stona kroz poluostrvo, sve do Orebića i trajekta za Korčulu. Još prepričavamo jedno leto kad nam je stradao menjač pretovarenog “fiće” iznad mestašca Trstenik, pa smo desetak dana kampovali na vrh brda, deca i ja silazili autostopom na plažu, a moja Mira čuvala šator i spremala večeru…
Ili, kad smo jedne godine krenuli u kamp na Divni, jednoj od najlepših plaži na Jadranu, pa kod Dube sreli prijatelje Zdenku i Zoću i onda te i naredne godine tu letovali sa njima. U porodične anegdote spade i priča iz tog kampa, kad nas je stariji bračni par iz Novog Sada zamolio da gleda kako sve to, šator, stolice, dušeke, posuđe, mali televizor… pakujemo na i u pomenuto vozilo, a njih dvoje imali “taunus” i prikolicu i opet im malo.
Naš Pelješac je i selo Gornja Vrućica, pet kilometara od mora, gde smo spavali u kući Balda Jurišića, a “fićom” odlazili na plaže.
U Trpanj smo moj kum Branko, najbolji drug Dadica i ja otišli i jedne zime u studentsko odmaralište, poznato kao “Vatikan”, baš kad je otvorena diskoteka koju je projektovao čuveni Peđa Ristić. A u čuvenom kampu čukaričkog DTV “Partizan” nas trojica, plus Lale Vasić, upoznali smo i za sva vremena ostali prijatelji sa sarajevskom rajom, prvom petorkom KK “Omladinac”, Tomo, Žiga, Malik, Dado i Čapa…
Bilo je to neko vreme kad nam za Pelješac nije trebao nikakav most. Nosili smo ga u našim srcima!
****
BONUS VIDEO: Veliki vatromet povodom otvaranja Pelješkog mosta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar