Mnogi misle da je Žarko Korać bolji psiholog nego političar. Loša ocena njegovog političkog delovanja posledica je ukupnog utiska o liderima tzv. Demokratske opozicije Srbije i o njihovom vođenju državnih poslova početkom ovog veka. Njemu, lično, zameraju što je promenio mnogo stranaka (skoro kao Maja Gojković) i što nije ostavio značajniji trag i kad je bio na visokim funkcijama.

Za ono prvo, uz podatak da je penzionisan kao docent na Filozofskom fakultetu, obavezno pominju njegov doprinos u više obrazovnih i televizijskih serija za decu. Mada nas naslov jedne od njih, „Metla bez drške“, nekako vraća na prethodni pasus, jer je očigledno da je Koraćeva politička karijera uglavnom proticala u senci autoriteta.

Sve to potvrđuje i jedna njegova objava na društvenim mrežama, koja je ovog vikenda privukla priličnu pažnju. Kao dobar psiholog pokušao je da ukaže na pogubnost euforije koja zahvati naciju zbog uspeha sportista pod zastavom Srbije, ovog puta svetskih šampionki odbojkašica. Međutim, i to je učinio u stilu „da se Vlasi ne dosete“, prenevši deo poznatog teksta Ljubodraga Stojadinovića o – Novaku Đokoviću!

“Đoković je sve naše nemoći u balkanskom korovu pred velikim svetom pretvarao u pobede. One bi, makar za taj jedan dan, održavale iluziju o tome da je svako od nas tamo i da čitav svet zna da smo svi mi pobednici nad svima.”

Da se razumemo, skidam kapu pred Tijanom Bošković, Brankicom Mihajlović, Bjankom Buša i svim našim reprezentativkama, divim se i načinu na koji je ovu sjajnu ekipu vodio Italijan Danijele Santareli, ali to je, dame i gospodo, samo njihov uspeh. Ne zato što baš ni jedna od njih više ne igra u domaćem prvenstvu, već zato što ono što godinama rade u Odbojkaškom savezu Srbije uopšte ne liči na ovu državu!