Piše Ivan Mrđen: Loša poruka na pravom mestu

Iz iste kuhinje je i aforizam: „Svidelo se piscima ili ne, pisci grafita imaju najviše čitalaca.“ Beograd je ovih dana uneređen šablonizovanim grafitima „BOJKOT 2. 6. 2024.“, čime je bar malo ugrožena neslavna slava izvesne pevaljke, čiji su obožavaoci širom grada ispisali na stotine grafita sa njenim imenom i naslovima njenih „hitova“.

Grafit je ili umetnost ili sranje. Umetnost kao lepa slika i snažna poruka, sranje kao žvrljanje ili ispisivanje glupavih političkih poruka. A najveće sranje su baš ti šabloni, jer iza takvih poduhvata ostaje samo utisak „plaćeno da bude obavljeno“. Kad je politika u pitanju to se tumači isključivo kao nemoć zagovornika određene ideje, pa čak i neiskrenost...

Pre mnogo godina, kad je ta priča bila aktuelna, na jednoj zgradi u okolini „Pionira“ osvanula je poruka izvesnom uvaženom gospodinu, uhvaćenom na nekom aerodromu sa nekoliko neplaćenih parfema... Stajalo je to neko vreme, a onda je preko noći (neću da insinuiram da je to bilo po nalogu glavnog lika pomenutog grafita) svako slovo „ukrašeno“ crticama i kružićima, čime je sve pretvoreno u još veće ruglo.

Jeste da bi mnogo skuplje bilo krečenje te fasade, jeste da bi kol’ko sutra tu osvanulo ono „džaba ste krečili“, ali i ova epizoda govori o kratkoj pameti većine ovdašnjih političara, koji zarad neke trenutne dobiti ne vide posledice svojih postupaka...

U tom smislu i ovo „bojkotašenje“ preko grafita izaziva više gađenja nego razumevanja. Brate, ako za pet meseci od onih izbora na kojima si bio blizu pobede nisi uspeo da objasniš zašto sada bez borbe tu pobedu prepuštaš sve bezobzirnijem i sve bahatijem protivniku, onda nemoj ni da ružiš grad koji navodno voliš i kojim bi da jednog dana upravljaš...

Zato se jedna od tih loših poruka našla na pravom mestu, na pokretnom klozetu u blizini Paliluske pijace. Tek da nam pokaže u kakvom sranju živimo i, što je najgore, da nema načina da pustimo vodu da...