0
Ima dosta simbolike u činjenici da će večeras u sali Dečijeg kulturnog centra (Takovska 8, sa početkom u 19 časova) nastupiti folklorni ansambl Kulturno-umetničkog društva “Branko Cvetković”.
Danas je, ako niste znali, Svetski dan igre, koji je UNESCO proglasio početkom osamdesetih godina prošlog veka, na dan kad je rođen igrač i koreograf Žan Žorž Nover (1727-1810), reformator baleta i začetnik modernog poimanja igre. Svakog 29. aprila širom sveta profesionalni i amaterski plesači nas podsećaju na značaj ove umetnosti, ali i na probleme i izazove s kojima se susreću…
Problemi sa kojima su u poslednjih pet godina suočeni “cvetkovićevci” mogli su da dovedu da gašenja društva, koje bi uskoro trebalo da obeleži 78-godišnjicu osnivanja. Nastalo kao društvo železničara i brodara, koji su svojim rukama sagradili dom na uglu Sarajevske i Miloša Pocerca, u julu 2018. su brutalno isterani iz njihovih prostorija, u kojima se poslednjih godina trenira brazilska džiudžica.
Na ulici je mogao da se tih dana održi protestni “koncert”, pa još jedan naredne godine, ali za ozbiljno bavljenje tradicijom i narodnim stvaralaštvom, posebno folklorom, neophodni su odgovarajući uslovi, pre svega krov nad glavom. U tom smislu je večerašnji koncert još značajniji, jer će pokazati da je KUD “Branko Cvetković” preživeo i ovaj možda najteži period.
Publici će se predstaviti i dva folklorna ansambla iz Grčke, sa kojima je obnovio saradnju agilni predsednik Jovan Šijački, od nedavno ponovo na čelu društva. Kontakti sa svetom, turneje i nastupi na koncertima i festivalima, kako po Srbiji tako i u regionu i širom Evrope (u najboljim godinama stigli su do Tokija) bili su nešto čime su se ponosile generacije “cvetkovićevaca”. Zato se večerašnje slavljenje igre sa gostima iz inostranstva može smatrati “povratnom kartom” i u tom smislu.
Nije slučajno ni to što je na plakatu i pozivnici za koncert pod naslovom “Brzinom svetlosti” prikazan i ponos “Železnica Srbije”, ekspresni voz “Soko”. Na taj način se potvrdilo jedinstvo čak dvanaest sindikalnih organizacija u ovom velikom javnom preduzeću, da KUD “Branko Cvetković” sačuva izvornu legitimaciju… Sa kojom jedino može da računa na povratak u svoju kuću.
Najapsurdnije u svemu tome je što im na tom putu takođe stoji neka vrsta sindikata, ako tako može da se nazove klika otuđenih funkcionera, koji novac za svoje debele plate ne dobijaju od članarina, već od izdavanja poslovnog prostora ili naknada za manekenisanje po raznim upravnim i nadzornim odborima i savetima.
Tako najvažniji granski sindikati koji navodno okupljaju desetine hiljada radnika najviše služe političarima na vlasti, pa nije čudo što manje od 12 odsto građana Srbije ima poverenje u ovdašnje “hofiće”.
Legendarni Džejms Hofa, više od 13 godina na čelu moćnog sindikata američkih kamiondžija, 1975. je nestao, 1982. proglašem mrtvim, a njegovi posmrtni ostaci nikad nisu pronađeni. Trinaest godina kasnije pojavila se teorija da je njegovo telo zaliveno cementom u temeljima Renesansnog centra u Detroitu, čime je navodno mafija poslala jasnu poruku da je “preterao s ugrađivanjem”.
Toga se setim uvek kad čujem da ovdašnji dugogodišnji i gotovo nesmenjivi sindikalni lideri najavljuju “renesansu Sindikata”. Što obično čine oko Prvog maja, koji ove godine “baš lepo pada” – dva dana posle renesansnog koncerta KUD “Branko Cvetković”.