Piše Ivan Mrđen: Još jedno sećanje na Petra Lazića (1960-2017)

Kao “saučesnici programa” pod naslovom “Pero, bre”, najavljeni su Marija Ranđelović, Zoran Nikolić Zozon, Marko Šelić Marčelo i Miodrag Stošić.

Pre dve godine, 5. septembra 2024. objavio sam na našem portalu tekst povodom smrti Borisava Đorđevića (1952-2024), frontmena i glavnog tekstopisca rok grupe „Riblja čorba“, pod naslovom “Kako je Bora Čorba ugasio DUGU”. Tom prilikom sam idetaljno opisao moju saradnju sa Petrom Lazićem, u to vreme veoma cenjenim među satirtičarima, prvenstveno kao urednik “Indeksovog radio pozorišta”…

Na njegovu inicijativu, tadašnji glavni i odgovorni urednik DUGE Grujica Spasović (1950-2021) i ja kao njegov zamenik odvojili smo dve strane za satiru, naslovljene sa “DUGA iza oblaka”.

Pera Lazić je na tom prostoru tokom 1986. godine okupio za to vreme reprezentativnu ekipu satiričara i aforističara, prvenstveno iz Beogradskog aforističarskog kruga. 

Bora Čorba je za svaki broj slao pesme, a zbog jedne pod naslovom “Veliko ništa, duplo golo”, u kojoj se uz imena nekoliko važnih drugarica i drugova pominje i general Nikola Ljubičić, tada član Predsedništva SFRJ, pokrenut je mehanizam “društvene odgovornosti”, koji je rezultirao Grujičinim i mojim odlaskom iz DUGE.

Večeras ću publici u Domu kulture u Kosjeriću ispričati kako je Pera Lazić “zaslužan” za tu našu smenu, mada mislim da je mnogo zanimljivije da pročitam nekoliko aforizama koji će potvrditi utisak o njegovom uređivanju, njegovoj hrabrosti i njegovom umeću da prepozna ono što će imati trajnu vrednost, a nije prost “vic dana” ili geg na kakvu glupost…

* * *

U tom smislu neki aforizmi i stihovi su veoma aktuelni i danas:

Da nam je bolje nego što jeste, jemči država. (Tomislav Marinković)

Čovek koji jede govna je perpetuum mobile. (Vaso Krčmar)

Neki ljudi samo zinu, pa zagade okolinu. (Bora Čorba)

Proleteri svih zemalja, učlanite se! (Filip Mladenović)

Izgradili smo savršen sistem. Više nemamo kud. (Vita Teofilović)

Sloboda govora je potpuna. Možete govoriti u sebi i van sebe. (Rade Petković)

Kakvi su to paketi bez marke, adrese i prazni. (Gordana Suša)

Glasove niko nije brojao. Vlast ima poverenja u narod. (Milan Cvetković)

Nije to kult ličnosti. Fotografije su na zidu da narod ne gleda belo. (Milan Todorov)

Ako ovako nastavimo, ceo narod će postati narodni neprijatelj. (Blazo Papović)

Neki besmrtnici daju znake života. Ni grobarima se više ne može verovati. (Vuk Gligorijević)

U ovoj zemlji zakona čovek dobija zadovoljenje jedino na noćnom sudu. (Radomir Smiljanić)

Ako sledeće godine ne donesu ništa bolje, neka bar odnesu ove gore. (Vuk Gligorijević)

U novijoj istoriji nije izumro nijedan narod. To je veliki izazov za nas. (Slobodan Simić)

Nekada je dovoljan dekret, da od čoveka postane sekret. (Iz uvoza, Stanislav Ježi Lec)

Izabrali smo ga! Sad možemo da se okrenemo drugim problemima. (Tomislav Marinković)

Na izborima se tek vidi da bolje izbore i nemamo. (Mirko Lazić)

* * *

Posebnu vrednost imaju i aforizmi Petra Lazića, koje sam izdvojio upravo zbog njihove aktuelnosti:

Dosta smo učinili za porobljene zemlje sveta. Kad nas vide, odmah im je lakše.

Nije sve tako crno. Beli se dvor.

Narod je sazdan od pouzdanog materijala. Ni posle ispiranja se ne skuplja.

Narod je jedva izvukao živu glavu, a dobiće značajnu ulogu i na sledećem izborima.