Piše Ivan Mrđen: Izvući ono najbolje iz svog života

… tek već danima mi se gadi i sama pomisao da bi trebalo nešto da napišem, pošaljem, pa i sam “okačim” na svoje stranice, zidove, profile… Ne pruža mi utehu ni drugi deo poznate izjave italijanskog nobelovca da je reč zapravo o “glupacima koji su inače govorili isključivo u kafanama i to tek nakon što bi popili čašu vina, ali njihov govor nije imao nikakve štetne posledice po društvenu zajednicu i oni bi uvek bili brzo ućutkani”.

Samo petnaest dana od udruženog zločinačkog poduhvata u Novom Sadu, ma koliko se ljudi od struke, iz različitih oblasti građevinarstva do prava i masovnih komunikacija, trudili da se istina probije i opstane u javnom prostoru, imam utisak da bi svi iz kamarile na vlasti, podguznih medija i armije botova hteli da ih ućutkaju. U tome im, svesno ili nesvesno apsolutno je svejedno, obilato pomažu i njihovi po ko zna koji put iznenađeni, zatečeni, nespremni i nespretni oponenti!

* * *

Ne sutor ultra crepidam! Neka obućar ne ide dalje od cipela – tako glasi latinska izreka pripisana starogrčkom slikaru Apelesu i odnosi se na one koji bi da sude o nečemu što ne razumeju. Ja, priznajem, više ne razumem ovo što (nam) se događa u zemlji Srbiji, pa mi gotovo žao što se nisam u životu bavio nekim konkretnijim zanatom, mogao bih makar nekome da pendžetiram cipele…

Život, međutim, ide dalje… Sa bilborda i taraba po gradu najavljaju se na desetine koncerata, što tradicionalnih prednovogodišnjih što gostujućih iz bližeg nam i daljeg inostranstva… Za svakog ponešto, za sve zajedno jedna velika obmana da nam je zaista nikad bolje i da je jedino što ima smisla udri brigu na veselje.

Zbog svega toga ne bih vas dalje gnjavio sopstvenom mukom. Da budem iskren, teško da bih za ovaj petak 15. novembar bilo šta napisao da danas moja draga supruga ne slavi rođendan. Sedamdeset i neki, ako je to uopšte važno…

Meni je, međutim, bilo važno da baš danas prenesem nešto što je svojevremeno na Linkedinu, jedinoj društvenoj mreži na kojoj još preovlađuju razum i dostojanstvo, o svojoj majci napisala Mirina i moja najmlađa čerka Marina, zadnja pošta Dubai…

* * *

„Nisi loša majka. Moraju naučiti kako da uče. Veruj mi, jednog dana će ti zahvaliti na tome...” Ovo mi je mama nedavno rekla nakon jedne od mojih uobičajenih rundi “manje igara, više učenja” s mojim dečacima. I tada sam je prvi put čuo kako kaže: „Mogu samo da zamislim šta bih mogla da postignem da su me roditelji naterali da studiram i da idem na fakultet.“

Kad smo u nedoumici da li smo dobre preduzetnice, radnice, majke, supruge, partnerice, često tražimo inspiraciju, ohrabrenje i motivaciju negde drugde... Ugledamo se na poznate motivacione govornike i uspešne poslovne lidere jer njihove reči imaju određenu težinu.

Ali danas, ne želim da tražim negde drugde. Želim da pogledam svoju majku koja je prema opštim standardima možda manje kvalifikovana, neko ko vodi “jednostavan” i “mali” život.

Jednostavna, brižna, stabilna, čvrsta, skromna i iznad svega hrabra, moja mama, nažalost, oslikava previše žena koje nikad nisu dostigle svoj puni karijerni potencijal.

Neću ulaziti u detalje zašto su joj krila odsečena pre nego što je mogla leteti, jer različite okolnosti određuju koliko daleko možemo ići. A ponekad, namerno biramo da se pridržavamo ili izazovemo takve okolnosti.

Moja mama je odlučila da jednostavno izvuče najbolje od toga radeći manje zahtevne poslove. Činilo se kao da je ostala u pozadini novinarske karijere mog oca dok je preuzela glavnu ulogu u izgradnji porodice i sigurnog utočišta za mene i moje dve sestre, a kasnije i petoro unučadi.

Kad smo nas tri već bile u ranim dvadesetim, mama je odlučila da napusti posao u banci i otvori malu radnju na uglu u mom rodnom Beogradu, gde se prodaju novine, cigarete i mlevena kafa.

„Prodajete li XYZ čokolade/baterije/kremu za lice…?” Stalne mušterije bi pitale moju mamu. „Ne, ali vratite se sutra i doneću vam“... I uvek je to činila.

Proizvod po proizvod, njena radnja na uglu prerasla je u prodavnicu lepe veličine, koja je postala poznata u komšiluku po najbolje pečenom hlebu, piletini sa roštilja, najboljem izboru sladoleda i uvek hladnom pivu u vrelim letnjim mesecima. Oh, jesam li spomenula da je još tada nudila i kućnu dostavu...

Bez prethodnog iskustva, uspela je zatvoriti i susedni lokal poznatog lanca supermarketa. I nije mogla da se takmiči po ceni, ali je uspela zbog svog neverovatnog smisla za posao i odlične usluge. Oh, jesam li spomenula da je još tada nudila i ćeten alvu, ćak četiri različite vrste…

NATO bombardovanje 1999. ostavilo je traga na mnoga mala preduzeća, uključujući i maminu prodavnicu i dok je moja sestra čekala svoje prvo dete, moja mama je tada odlučila da (opet) stavi svoju porodicu na prvo mesto i preuzme verovatno najvažniju ulogu u svom životu - da bude super baka.

Dok sam radila kao novinar i krčila svoj put u svetu komplikovanog i super konkurentnog medijskog pejsaža, uvek sam se ugledala na svog oca. Čak i danas možemo sediti satima i raspravljati o politici, evoluciji medija, veštačkoj inteligenciji…

Ali kao mlada preduzetnica, kad mi treba poslovni/životni savet, zapravo zovem mamu. Dakle, osim dugog uvoda, danas želim podeliti njenih pet najboljih saveta:

1. Znaj svoju vrednost! I nemojte se prodavati jeftino. Ljudi će uvek pokušati da preispitaju i pregovaraju o vašoj vrednosti na osnovu vaših godina, pola, godina iskustva, pasoša... Nisam znala ništa o vođenju vlastitog biznisa, ali sam to ipak učinila.

2. Budite strpljivi I slušajte svoje klijente! Budite iskreni i radite naporno. Borite se za lojalnost svakog kupca, čak i oni bezobrazni se mogu pretvoriti u vaše verne obožavatelje uz odlične usluge.

3. Vreme je novac! Izgradnja vlastitog biznisa može biti usamljen proces pa budite spremni oprostiti se od određenih ljudi u svom životu. Možda nećete moći da priuštite tročasovno kafenisanje sa svojim prijateljicama, ali ćete usput pronaći nove prijatelje.

4. Znajte svoje brojeve i uštedite! Kad posao ide dobro, lako se previše uzbuditi i povećati svoju potrošnju. Nisam izgradila svoj fond za hitne slučajeve tokom rata i nisam mogla da vratim svoj posao.

5. Porodica je uvek na prvom mestu! Nikad nećete biti u pravom balansu između posla i života i ponekad ćete morati da ugrozite vreme provedeno sa svojom djecom. Ali nikad ne gubite iz vida zašto uopšte gradite sopstveni biznis.

* * *

Umesto komentara, samo bih ponovio ono što sam izvukao u naslov. Izvući ono najbolje iz svog života – možda je to jedini način da se odbranimo od svih klimavih nadstrešnica koje vise nad našim glavama!