U najnovijem broju nedeljnika „Vreme“ izneo sam lični stav da je skandalima tokom finala regionalne košarkaške lige sahranjena važna ovdašnja institucija. Neki su tvrdili da je te večeri u „Pioniru“ poražena košarka, drugi da je država izgubila bitku sa huliganima, a ja, kao iskreni ljubitelj sporta, tvrdim da je tom prilikom, a zatim i narednim događajima, obesmišljen - „večiti derbi“!

„Mogu li Zvezda i Partizan uopšte više da se sigraju“, upitao je tih dana moj prijatelj Miroljub Stojković, nekadašnji košarkaš crveno-belih, kasnije urednik „Zvezdine revije“. Ovo drugo istakao sam, da bih naglasio da je njegovo „sigrati se“ tačan glagol, da on označava onu vrstu igre u kojoj zajedno učestvuju svi akteri, bez obzira da li je reč o klikerima na ulici ili vrhunskim sportskim nadmetanjima.

Gde je doživljaj važniji od ishoda, a rivalstvo samo učvršćuje međusobno poštovanje i prijateljstvo. Već dugo smo svedoci da je čitav ovdašnji sport, a posebno institucija derbija, ogrezao u pravila koja diktiraju „navijači“. Biti njima po volji vremenom je postalo važnije i od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju smisla samo kroz „navijanje protiv“.

To bi samo po sebi bilo oksimoron, jer je u prirodi navijanja jedno veliko „za“, da ovde i sada nije reč o huliganizmu, koji više nije samo na tribinama. To je ovladalo i terenom, i klupama, i klupskim strukturama, i njima naklonjenim medijima…

Niko nije naivan, ima tu dosta toga i materijalnog. Tačno se zna koliko vredi titula pobednika ABA League, a pravi pakao nas tek očekuje u fudbalu, ako se potvrdi da će prvak Srbije imati direktno mesto u grupnoj fazi Lige šampiona za sezonu 2023/24.

To će put do povratka derbiju i pravih vrednosti derbija učiniti gotovo nemogućom misijom!