Piše Ivan Mrđen: Druga strana „Prajda“

Iako je Goran Miletić, jedan od organizatora ovogodišnje manifestacije, izjavio da su “od državnih organa tražili da se to ne radi”, požalivši se da “mnogi ljudi nisu puštani u ograđeni deo, da su legitimisani neki predstavnici međunarodne zajednice i da su čak i neki ambasadori vraćeni sa ulaznih punktova”, bez toga teško da bi moglo da se kaže da je “održan još jedan Prajd”.U subotu sam, dok se još moglo, prošao kolima kroz centar grada sa kolegom Dušanom Vranićem, a njega su raspoređene policijske snage podsetile na slike iz Bejruta, Iraka, Avganistana… Treba verovati njegovom oku, jer je već godinama šef ekipe fotoreportera AP za Bliski Istok.Pomenuti Miletić reče da to “više nikad ne sme da se desi”, jer će sledeće godine doći mnogo ljudi iz inostranstva koji će želeti da vide “kako je lepo gostoprimstvo u Beogradu”. Tako nešto mogu da požele na osnovu veselih sličica iz Manježa i okoline, samo ako nikad ne vide stotone “robokapova” opremljenih za najžešće demontracije i ne čuju šta o tome misle hiljade Beograđana zaglavljenih u sporednim uličicama.Nije sporno da sve što se događalo oko svih prethodnih parada ne daje previše razloga za ponos, što donekle može da opravda i policijsku brojnost i nepopustljivost (jedna sugrađanka požalila se da nije uspela da se probije do „Beograđanke“, gde je želela da kupi cipele), ali nije pošteno da lažnim slikama „Beograd je svet“ bilo koga mamimo da nas poseti. Drugi je problem što smo se mi već navikli na lažne slike svake vrste i što u toj izmišljenoj stvarnosti već godinama živimo!