0
“Naravno da ću ići na večerašnje proteste građana Beograda i Srbije. Ne izlazim da podržim bilo koju ličnost, partiju, pa ni opoziciju uopšte, već građane, narod, roditelje, decu..., šanse i podsticaje za zdraviju Srbiju”, objavio je juče ujutru moj prijatelj profesor dr Petar Đukić.
(By the way, u međuvremenu je fejsbuk grupa “Dr Petra Đukića za predsednika ili За председника др Петра Ђукића“, ispisano baš tako i latinicom i ćirilicom, postala brojnija za još nekoliko desetina članova, tako da nas je sada ukupno 415. Neko će reći malo, ali su svi koji su to podržali ne samo profesorovi prijatelji, već i iskreno uvereni da je vreme da se na čelu države nađe neko ko ima takve ljudske, moralne, stručne, pa i političke kvalitete.)
“Tragična događanja 3. i 4. maja bila su toliko šokantna i bolna, da nije ni moglo do sada da se reaguje na pravi način, ako ga uopšte ima? Ipak, razočarala je osuda ‘igrica’ i ‘zapadnih vrednosti’. Ostavka jednog ministra, bez odgovornosti policije, REM-a… nedovoljno i nezamislivo. Za bolesno društvo, prepuno negativnih emocija i oružja, neophodna je ozbiljna terapija”, napisao je uvaženi profesor sa četiri decenije dugim stažom na Tehnološkom fakultetu.
Umesto toga dobili smo besmisleno “odbranašku” reakciju vlasti, koja je postepeno prelazila u agresiju prema neistomišljenicima, što je dodatni šok za građanstvo.
PROČITAJTE JOŠ
“Najlogičnija reakcija kritičke javnosti i građanstva je da se traži odgovornost vlasti, kad već ne funkcionišu institucije”, smatra dr Petar Đukić, uz upozorenje da neke od na brzinu donetih mera više vode ka policijskoj državi nego ka smirivanju tenzija u društvu.
I dr Ratko Božović, profesor univerziteta, kulturolog i književnik, ovih dana je u razgovoru za beogradski Medija centar istakao da je „naše društvo anomična zajednica koju prate haos, nasilje i bezakonje; u njoj su sveprisutna ekstremna ponašanja koja imaju obeležja hronične patologije”, što sve zajedno potvrđuje da se “radi o bolesnom društvu”.
Nasilje se u Srbiji generiše godinama, ono je zapravo u svakoj sferi društva postalo “normalnost”, zbog čega nas profesor Božović upozorava: „Ako se u društvu ne uspostavlja alternativa nasilju, ako se ono ne zaustavlja, ako se ne leči, onda je njegov uspon neizbežan. To se ovde i dogodilo. I u tome se daleko otišlo. Moglo bi se reći da su način života i skala vrednosti ogrezli u mržnji i nasilju. Zato bi se moralo znati: ko ne izađe na kraj sa sopstvenim nasiljem i svojom mržnjom neće moći da izbegne da ga uništi vlastito zlo.”
Prema njegovim rečima, društvima kao što je naše nedostaje neophodno iskustvo o toleranciji i otvorenost u shvatanju i prihvatanju razlika i drugosti. Umesto toga na delu su pravi specijalci za diskvalifikaciju neistomišljenika i u ovdašnjem parlamentu i u kulturnoj i političkoj javnosti.
“Kad ne postoji argumentacija pljušte ogavne i nedostojne etikete. Dominira prvo lice stranačke množine. Tako se iza ‘mi’ i ‘naši’, ne krije ništa drugo do podanička vernost stranci i idolopoklonstvo vođi, koji se doživljava kao Superego. Što je najgore, to je preduslov za radikalne podele i konflikte u celini društva. Ta podela se već i dogodila. Ona nije mogla da zaobiđe činove iracionalnog nasilja“, istakao je profesor Božović.
Slično kao kolega Đukić, i profesor Božović podvlači da ne zna kako za ovu našu društvenu entropiju mogu biti krivi i internet i zapadne vrednosti kad imamo pedeset odsto digitalne nepismenosti.
„Kao da smo zaboravili kakvo je mesto kulture u celini društvenog života i kako je bučna i prizemna estrada sve prave vrednosti gurnula u zapećak. Teško je reći šta je za kulturne vrednosti pogubnije ili hirovi neoliberalnog tržišta ili pragmatska kratkovidost politike bez vizije. Tendencije prizemne politizacije i još prizemnije komecijalizacije uveliko su prisutne i to u trenutku kad je svako vredovanje gotovo na nultoj tački. A kad su najprisutnije pristrasno politizovane vrednosti i komercijalizovane nevrednosti – na pragu smo debakla vrednovanja i primitivizma koji je uveliko na delu”, istakao je profesor Božović.
On se osvrnuo i na svakodnevno obraćanje predsednika i njegov “odgovor” na proteste građana i opozicije kontramitingom: „Jednom radikal, uvek radikal! To je već poznato. Predsednik svih građana i vođa masovne stranke našao se u ulogama koje se nisu usaglasile. Štaviše, one su se udaljile. O tome svedoči i Ustav. Očigledno, njemu je najbliža njegova stranka jer preko nje obezbeđuje političku nadmoć i sistem lične vlasti, kult ličnosti. Populizam je njegova omiljena igračka. Kao izrazito neprikladan za komunikaciju, dijalog mu je dalek i nepotreban jer svoje ideje smatra nepogrešivim.”
Za njega je opozicija strano telo koje brutalno poništava na sve načine i u svakoj prilici. To isto važi i za malobrojne medije koji ga ne podržavaju i javne ličnosti koji mu ne aplaudiraju.
“U tome mu svesrdno pomažu njegovi istomišljenici, partijska vojska. Građani u protestima više nisu samo izdajnici i neprijatelji države nego ‘hijene’ i ‘lešinari’. Njihov militantni jezik daleko je od jezika mira”, objasnio je dr Ratko Božović.
* * *
Ovaj tekst, bez ikakvog ličnog komentara, završio sam u petak 19. maja 2023. godine u 14 časova i 14 minuta. A onda sam pešice pošao ka centru grada, unapred se radujući što ću tamo sresti obojicu doktora za ovo bolesno društvo.
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?