0
Organizacija Novi Optimizam uručiće večeras nagradu za dobar primer novog optimizma udruženju građana KudeS, za višegodišnji optimizam u organizovanju prognane Nušićijade.
Udruženje građana KudeS pokrenulo je organizaciju Nušićijade, praznika humora, kulture i slobode, 2010. godine. Od tada je svakog leta organizovana u Ivanjici, okupljajući kulturnu i slobodoumnu javnost i negujući građanski duh. Sve do 2018. godine, kad su lokalne vlasti proterale KudeS iz sopstvenog festivala usled poneke šale na njen račun i prevelike količine nebranjenog smeha, pa je udruženje nastavilo da organizuje Prognanu a slobodnu Nušićijadu.
Ova tradicionalna nagrada od prošle godine nosi naziv “Povelja Dušan Mitrović”, u znak sećanja na direktora “Dan Grafa” i jednog od osnivača lista “Danas”. Na dan kad je ispraćen na poslednje putovanje do groblja u rodnom selu Cvetka kod Kraljeva (22. oktobra 2020.) napisao sam da sam u vreme njegove borbe sa opakom bolešću imao utisak da nam on, lično, poručuje nešto što je stajalo na velikom muralu preko puta Arhitektonske škole: “Budimo otvoreni za dobrotu, ljubav i nadu u bolje dane koji dolaze.”
Dušan Mitrović je svojevremeno bio potpredsednik Saveza socijalističke omladine Srbije, pa sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, da bi učestvovao u osnivanju a potom bio i potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”. U “Borbu” je došao krajem 1991. godine, kad je bilo očigledno da zbog nekih javno izrečenih stavova protiv politike Slobodana Miloševića neće moći da ostane na visokoj funkciju u “državnom sindikatu”.
Tad sam ga, u svojstvu direktora “Borbe”, pozvao da svoje ogromno organizaciono iskustvo iskoristi u našem preduzeću. Na prvom razgovoru u tada čuvenoj “Rapsodiji” ponudio sam mu tri opcije: pomoćnik direktora, direktor prodaje i referent prodaje. Skroman kakav je bio, Dušan Mitrović je prihvatio ovo treće, rekavši mi doslovce: “Za tebe ne bi bilo dobro da ti ja, uz sve ove napade po medijima, budem pomoćnik, a o prodaji novina tek treba nešto da naučim.”
Da budem iskren, i ja sam u to vreme tek učio posao direktora novinske kuće, ali sam, više instiktivno, osetio potrebu da sa nekim podelim obaveze i odgovornost. U to vreme u redakciju “Borbe” došli su mnogi istaknuti novinari iz ugašenih omladinskih listova, ali i oni koji su se u “velikim kućama” suprotstavili Miloševiću, pa je bilo očigledno da preduzeće, nastalo raspadom nekadašnje NIGRO “Borba” i od većine novonastalih firmi tretirano kao “neprijateljsko”, sve teže može da prati taj redakcijski uzlet.
Tada su u “Borbu”, kao moja “pojačanja”, osim Mitrovića, došli Zoran Nadrljanski (iz Banke za razvoj), Zoran Vukićević (iz “Ivana Milutinovića”), nešto kasnije i Bogdan Bogdanović (legendarni direktor Štamparije “Borba”), a posao sam ponudio i Dušanu Mihajloviću iz Nove demokratije, kad to niko u Srbiji nije smeo da učini…
Nije tajna da mi ponudu Dušanu Mitroviću za mesto direktora prodaje nikad nije oprostio moj prijatelj Dušan Vujanić, koji je u to vreme u “Borbi” vodio taj sektor i već beležio odlične rezultate, posebno na planu ulične prodaje novina, a potom i stvaranja nove alternativne distributivne mreže, iz koje su nastala mnogobrojna, među njima i trenutno najjača preduzeća za prodaju štampe u Srbiji. U to vreme, podsetimo se, svi ti kolporteri mogli su da prodaju samo “Borbu” i “Vreme”.
Veliki uticaj svog imenjaka Vujanića uvek je isticao i Dušan Mitrović, nastavivši da se tim poslom bavi u “Našoj borbi”, kasnije i u “Danasu”, gde smo se nas dvojica ponovo sreli 1997. godine. I tada je, skroman kakav je bio, mesto direktora u početku prepustio Božidaru Andrejiću, a meni je bio zahvalan što sam, kao zamenik glavnog i odgovornog urednika i šef Deska, jedini imao razumevanja za rokove i njegovu poštapalicu da “najbolje novine na svetu ništa ne vrede, ako ne stignu do čitalaca”.
Lane je nagradu sa Dušanovim imenom dobila koleginica Jelena Obućina, ove godine neumorni aktivisti iz KudeS-a… Dok ima ko da zasluži ovo priznanje, ima i razloga za optimizam!