1
Ima jedna betmenska doskočica (bet-meni, ljudi koji vole da bacaju pare na sportske rezultate), kad za nekog kažu da je sasvim prolupao pa to objašnjavaju sa „počeo da se kladi na slovački hokej“. Uz dužno izvinjenje čuvenim ekipama Skalice, Nitre, Orange 20... možda će nekome moj današnji tekst emitovati slične simptome, jer ko će još da se bavi češkim tenisom, pa još muškim.
Češka je na startu ovogodišnjeg Australian opena imala čak 12 teniserki, od kojih su četiri još uvek u igri, a jednu će sigurno imati i u narednoj rundi, jer će u subotu međusobno odmeriti snage dve njihove predstavnice, Linda Fruhvirtova i Marketa Vondrousova. Tako je to već godinama, dok se važeni panove (gospodin, na češkom) ne pominju još od Tomaža Berdiha i njegovog finala na Vimbldonu 2010. godine. Iz tog perioda poznat je i Lukaš Rosol, mada on nikada nije uspeo da dočeka čuvenu „drugu nedelju“ na nekom gren slem turniru…
Kao da se češki muški tenis završio sa legendarnim Ivanom Lendlom, osmostrukim pobednikom gren slem turnira u drugoj polovi osamdesetih (dve ovde u Melburnu, po tri na Rolan Garosu i u Njujorku), pravim naslednikom Jana Kodeša, koji je početkom sedamdesetih osvojio tri najznačajnije svetske titule.
Neposredan povod je meč trećeg kola u kome je 21-godišnji Jirži Lehečka (trenutno na 71. mestu ATP liste), posle Borne Ćorića na startu turnira, izbacio još jednog nosioca, ovog puta sa mnogo jačim brojem. Britanac Kameron Nori (27 godina, 12. na ATP listi) ipak nije Endi Mari (kažu da se tako pravilno kaže), pa je posle pet setova i 195 minuta morao da čestita manje više nepoznatom momku iz sela Knežmost, nedaleko od Mlade Boleslave, inače sedišta automobilske industrije „Škoda“.
Lehecka je prošle godine na sva četiri gren slem turnira prolazio kvalifikacije, ali je ispadao već u prvim kolima (ovde u Melburnu od Grigora Dimitrova), tako da se ovaj plasman čak u četvrto već slavi kao „istorijski uspeh“ češkog muškog tenisa. On će se u nedelju sastati sa 22-godišnjim Kanađaninom Feliksom, da me ubijete ne znam kako se izgovaraju njegova dva prezimena (Auger-Aliassime), inače sedmim nosiocem.
Ovde su, kad smo već načeli današnju temu, nastupili i Tomas Mahač (22 godine, 110. na listi, ispao od drugog nosioca Kaspera Ruda u prvom kolu) i Dalibor Svrcina (20/216.), koji je na startu pobedio Španca Haima Munara (25/64.) a potom izgubio od Japanca Jošihita Nišioke (27 godina, 33. na ATP listi, 31. nosilac). Njihove godine, plus Leheckini “skalpovi” bude nadu da će i u češkom tenisu doći do nekakve rodne ravnopravnosti.
Lehečka je krajem prošle godine preuzeo titulu najboljeg češkog tenisera od svog imenjaka Jiržija Veselog, koji sa 29 godina već polako razmišlja o završetku karijere. Inače, Veseli je jedan od retkih igrača koji ima pozitivan skor sa Novakom Đokovićem (2:0, pobedio ga 2016. u Monte Karlu i prošle godine u Dubaiju).
Tu polako dolazimo do poente ove priče. Srbija je na startu turnira imala pet predstavnika, Đoković (još malo pa 36 godina), Lajović (32), Krajinović (30), Đere (28), samo je Miomir Kecmanović sa 23 godine potencijalni predvodnik neke nove generacije. Koje, međutim, nema ni na vidiku.
Novak Đoković će nam ostaviti mnogo toga za dugo sećanje i busanje u junačke grudi, ali da ne bude kao Česima tokom tri pune decenije posle Ivana Lendla…
Ili kako je pevao Jura Stublić, “ne osjećam ništa, samo se sećam”!