“Ima tih žena koje spavaju same, ali se ne bude usamljene; žena koje same plaćaju svoje račune, ali nikom ne podnose račun. Ima tih nežnih duša krhkog tela i lavljeg srca. Kažu im da su jake, a one znaju koliko su slabe. Slabe da bi vukle okove koje mnogi zovu lažnim imenima.”

Nedavno sam iskopirao ovu objavu književnice Brankice Damjanović, uveren da neće biti boljeg načina da nekim ženama iz mog okruženja poželim sreću, bez obzira na godine i priliku. Sad nisam baš siguran koliko sve to, posebno ono o “krhkom telu”, važi za moje kumče Janju Kaplarević, koja će se za koji dan otisnuti na najvažnije putovanje u svom životu.

Iako je ona, kao jedna od naših najtalentovanijih, a sada i najboljih vaterpolistkinja, već proputovala pola sveta, iako je poslednjih godina, kao igračica bukureštanske “Steaue”, živela odvojeno od porodice, njena odluka da dalje obrazovanje, karijeru i život nastavi u Americi potvrđuje makar dve odrednice iz Brankicine objave. One o “lavljem srcu” i “same plaćaju svoje račune”.

Janja je naime čitav poduhvat oko odlaska u Kaliforniju, na Westcliff University, zadnja pošta Irvine, dobijanja pune stipendije i svih mogućih putnih formalnosti odradila potpuno sama. Baš onako kako ume da odradi i najnapornije treninge i utakmice sa protivnicama, kojima je ona, kao centar, najviše na meti.

Zbog toga sam uveren, kao i svi koji je poznaju i vole, da će tamo, među 3.200 studenata, kojima je pružena mogućnost da se pokažu u čak 25 sportova (uključujući i vaterpolo, of course) Janja umeti da skrene pažnju na sebe. Ne samo u bazenu, već i tokom četvorogodišnjih studija u uslovima o kojima je do sada mogla samo da sanja…

Skraćenica za Kaliforniju je CA. Sad tome trebati i jedno R, jer je to Janjin nadimak. Car!