Piše Ivan Mrđen: Bliski susret treće vrste

Sada već 24-godišnji Mehdi Ali (to je ime, zbog bezbednosti njegove porodice koja je ostala u Iranu, korišćeno u medijima i njegovim tviter objavama) imao je 15 godina, kad su 22. jula 2013. njegov rođak Adnan Choopani i on stigli na Božićno ostrvo brodom, kao pripadnici arapske manjine Ahwazi, za koju Amnesty International tvrdi da je sistematski marginalizovana i diskriminisana od strane iranske vlade.Mehdijev zahtev za izbeglički status formalno je priznat Deklaracijom Ujedinjenih nacija iz 2014. godine, ali je on ostao u imigracionom pritvoru skoro čitavu deceniju. Obe ovdašnje glavne stranke podržavaju politiku da se tražiocima azila koji brodovima i čamcima stignu na teritoriju Australije ne dozvoljava da se u njoj nasele.

Tada je Mehdi dobio broj koji je postao njegov identitet za narednu deceniju njegovog života: ANA020. U pritvor u Melburnu, zbog izraženog posttraumatskog sindroma, prebačen je početkom 2019. godine.“Kad smo stigli na Božićno ostrvo, bili smo sretni jer smo preživeli dug i naporan put. Ali ta sreća nije dugo trajala”, pričao je Mehdi kad je i njega zapao delić medijske pažnje zbog “bliskog susreta treće vrste” sa likom praktično iz druge galaksije.Međutim, nepuna dva meseca nakon što su mediji krenuli dalje i Đoković otišao kući, Mehdi je obavešten da će i on biti pušten. To je 3. marta 2022. godine i sam objavio na tviteru: “Večeras sam slobodan i odlazim iz Australije da bih započeo svoj život u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali neću biti sretan dok svi moji prijatelji ne budu pušteni iz pritvora. Nije sloboda dok svi ne budemo slobodni. Hvala svima na podršci.”

Ovakav rasplet Mehdijeve drame potvrdio je i Novak Đoković u intervjuu uoči prošlogodišnjeg Rolan Garosa: “Da, znam da je on otišao u Sjedinjene Države. Video sam to, video njegove slike. Bio sam veoma srećan da je dobro, da će moći slobodno da živi.”“Sloboda je veoma prijatna kad sedite pored prozora i gledate prekrasan pogled i hodate prema tom pogledu kad god poželite, a da vas niko ne zaustavlja. Molim vas da cenite svoju slobodu i ne zaboravite ljude u pritvoru”, napisao je Mehdi u avgustu 2022. godine, zalažući se za konačno rešavanje statusa više stotina ljudi koji su već punu deceniju zatočeni na Papua Novoj Gvineji i Naruu.Neki njegovi tvitovi nisu baš popularni u Australiji, posebno oni u kojima apeluje da se ne šalju donacije većini organizacija koje rade sa tražiocima azila i izbeglicama. “Oni već primaju državna i/ili savezna državna sredstva i većinu vašeg novca nikad ne vide ljudi kojima bi trebali pomoći”, napisao je u oktobru prošle godine.U vreme masovnih i u krvi ugušenih protesta u Iranu Mehdi je bio veoma aktivan na društvenim mrežama. Ovaj mladi čovek bez mladalačkih godina izrastao je u aktivnog borca protiv tiranije , a svoj “trenutak slave” stavio u službu viših ciljeva, nego što je samo lična sloboda.Taj trenutak je Andrija Dodig (autor zapaženih romana “Quizus” i “Izlaz”) pokušao da pretvori u sekvencu iz nekog budućeg filma o Novaku Đokoviću, za koji veruje da se već “vrzma po mislima Dragana Bjelogrlića”:“Film kreće scenom iz deportacionog centra u Melburnu, sa rešetkama na prozorima, gde neki kosmati Azijat zatiče Noleta (ima naočare za sunce i bradu od par dana) u trpezariji (pije čaj uz dvopek) i gleda TV na kojem je Australian open 2022.- Gledaš tenis?Nole klimne glavom.- Šta, da ne znaš i da igraš?- Pomalo...- Ih, sereš ("You must be joking")…Nole se blago nasmeje.Gledaju kako Nadal osvaja poen, a publika mu frenetično aplaudira.- Mnogo dobar ovaj Rafa!Nole klimne glavom.Azijat se udaljava i posle par koraka okrene se i kaže:- Izvini, ne pitah te, Whats your name?Nole skida naočare za sunce i (gledajući direktno u kameru) odgovara : My name is Novak… Novak Đoković!- What a fuck, izleti Azijatu…”