Piše Ivan Mrđen: Bitka za Beograd

U vreme kad je nastao, dešavale su se česte vojne i slične vežbe u kojima su „plavi“ bili neprijatelji a „crveni“ naši, pa je autor to iskoristio za osnovnu ideju plakata. Plavi prljaju i uništavaju Beograd, a crveni ga svesrdno brane.Skoro četiri decenije kasnije boje su se prilično izmešale, pa se više ne zna ni ko su “plavi” ni ko su “crveni”, ali je osnovna podela jasno uočljiva. Jedni bi da nastave da gazduju Beogradom kako im se ćefne, drugi bi da ih zaustave pre nego što naprave još veću štetu.

Danas bi Petričić, koristeći crne i bele “dresove”, s jedne strane nacrtao “fantome” koji ruše po noći, sakrivaju železničku stanicu, crtaju liniju metroa duž livada, kojima se posle dve godine raspadaju rekonstruisane ulice, koji zasipaju Beograd prašinom iz Obrenovca pa to proglašavaju za “saharsku kišu”, sve do idiota koji ispisuju grafite i bacaju smeće gde stignu… Ili samo đuskaju kolo na dnu Nemanjine…Na originalu, Petričić je iskoristio i lik tadašnjeg gradonačelnika Bogdana Bogdanovića, koga su plavi kidnapovali i beže sa njim u čamcu niz mutnu Savu. Danas bi nacrtao kako beogradski Iznogud krije aktuelnog gradonačelnika u kućici za vrapce.Grešite ako mislite da, s druge strane, imamo samo one koji se u čudu krste ili prete prstićima, kukaju pred vratima zabravljenog hotela, povremeno se okupe a onda raziđu u sto pravaca, “žute patke” i – Duleta Vujoševića. “Beli” se sad ne vide, ali sam siguran da bi ih genijalni Petričić nacrtao u redovima pred biralištima!“Beli” su – Beograđani!