12
Mesecima se kanim da napišem nešto o sezoni sveopšteg propadanja Košarkaškog kluba Partizan, ne da bih se upisao u spisak "pametnih" kapetana posle bitke, niti da se, ne daj Bože, nekom ljutom kritikom (pro)nađem u bulumenti karakterno najgorih ljudi na svetu. To su vam oni koji poput lešinara "svatovski" nagrnu na svadbu siromaha, znajući da ne moraju ništa vredno da poklone, ali će moći da žderu i piju dok ne popadaju u nesvest.
Dakle, ništa o igri košarkaša Partizana, ništa o čisto košarkaškim detaljima i ništa od traženja krivaca u timu i stručnim štabovima. Takav pristup je u ovom trenutku najmanje koristan, a toliko je već upražnjavan da je postao bljutav. Da budem iskren, nijedna od medijski ponuđenih verzija posrnuća nije mi delovala kao pravi razlog. Sve vreme mi se u glavi motala jedna potpuno drukčija priča od onih koje su se vrtele proteklih nekoliko meseci i koje će (verujem) da budu forsirane i dalje.
I, nije mi kao reper za način razmišljanja poslužila ova očajna, ili nekoliko loših, a naročito ne protekla, poprilično uspešna sezona, već proces urušavanja kluba koji traje gotovo sedam-osam godina. Ta uspešna sezona, sada deluje poput svesno poturenog izuzetka. Kao da je neko dosledno primenio poruku izreke „Da se Vlasi ne sete“. Kao da su tom jednom, zaista korektno odrađenom sezonom, zabašureni prosečni rezultati u nekoliko prethodnih i kupljeno strpljenje za ovu. Sve to zajedno „odvojilo“ me je od prihvatanja medijski nametnutih rezona, koji su objašnjavali kolaps Košarkaškog kluba Partizan.
PROČITAJTE JOŠ
A, evo šta je sve bilo u ponudi kada su traženi pokazatelji za izuzetno neuspešnu sezonu kluba koji je bio sinonim za košarku i čija je vrednost na tržištu „brendova“ bila prilično visoka.
Najpre, nedostatak para. Pa, loša selekcija igrača koju je pratilo i angažovanje nedovoljno kvalitetnih košarkaša za klub renomea kakav ima Partizan. Onda, pogrešna procena kada su u pitanju treneri. I na kraju, nešto što je teško dokazati, a još teže izbaciti iz glava navijača Partizana, opcija da je za sve kriva vlast koja forsira C. zvezdu. To mu otprilike znači ovo. Protežiranjem „večitog rivala“, Partizanu je dodeljena uloga „večitog“ drugog i pozicija takmičarskog i rezultatakog životarenja.
Ovi „mejnstrim“ zaključci, koliko god delovali logično, ne daju dovoljno prihvatljive odgovore na pitanja zašto je to baš tako rađeno?
Idemo redom.
Kako to da nema para? Neko ih ne nabavlja, jer to ne zna da radi, ili neko ne dozvoljava da se do tih para dođe?
Ako nema para, zašto su u klub dovođeni stranci sumnjivog kvaliteta, a finansijski zahtevni i tako dodatno opterećivala „kasa“ koja je punjena tek toliko da klub funkcioniše opstanka radi?
Ni treneri nisu bili jeftini, zar ne?
A, ovo sa privilegovanim položajem Zvezde u odnosu na Partizan, posebna je priča. I nije potpuno besmislena. Setimo se da je postojao period kada je bilo obrnuto i šta se desilo?
Zvezdu su preuzeli neki ljudi, da li sposobniji, bogatiji, sa više ljubavi prema klubu, ne ulazim u to, ali je to „preuzimanje“ usledilo posle desetak sezona, koje su bile nalik ovima koje u poslednjih sedam-osam godina preživljava Partizan.
Tu nekako i dođoh do rešenja, koje bi moglo da bude i objašnjenje za očajnu sezonu Partizana i sve poteze kojima je urušavan ugled kluba, a da mi nije bilo potrebno da analiziram igru košarkaša, strateška i taktička opredeljenja trenera ili umeće članova uprave. Slažem se da je sve bilo u kontra ritmu, ali mi ne ide u glavu da je sve baš plod nečijeg neznanja i nesnalaženja.
Imam utisak da se KK Partizan obara cena, što jeste legitimno, ali nije fer prema iskrenim navijačima. Korektnije bi bilo reći da za to „planinarenje“, a u ovakvim uslovima koji vladaju u Srbiji, klub nema para i neće moći da bude konkurentan na visokom evropskom nivou, te bi ga trebalo nekome „ustupiti“ ili prodati. Ima i ona varijanta koja deluje kao prevara na finjaka, a obično je definišu nekom „nit smrdi, nit miriše“ rečenicom. Nešto kao, našli smo partnera koji će finansijski obezbediti uslove poslovanja naše firme i ostvariti želje naših potrošača (čitaj navijača).
Ne tvrdim da je to u igri i da je to jedina istina, ali je evidentno da KK Partizan trenutno na tržištu ne vredi ni deseti deo onoga koliko je vredeo pre desetak godina, pa je nekako logično da bi prodaja „brenda“ mogla uskoro da usledi. Da li je to dobro ili ne, zaista je diskutabilno, ali liči na doba i situaciju kada se zarad opstanka porodice, gazda odlučuje i na budzašto prodaju imanja.
Ako je kojim slučajem neki plan, a ne sticaj nesrećnih okolnosti, uslovio propadanje Partizana, onda neka konačan rezultat tog projekta ne bude baš prodaja na doboš.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare