Jedan od gradova na mojoj listi koje moram da kad-tad posetim. Sveti grad tri vere. Grad oko koga se ratovalo, ginulo, brisala iz istorije cela pokoljenja. Ipak, i grad u kome se živelo vekovima bez trzavica, uz uzajamno poštovanje različitosti. Mnogi kod nas prave paralelu Jerusalima i Kosova, aludirajući da će se srpski narod nekada vratiti na, po njima, svetu srpsku zemlju. Pre neki dan se to zamalo i dogodilo. Ali se svetim srpskim ratnicima sa tetovažama šapica po vratovima isprečio PCR test. Kakav peh. Apsurd istorije. Jedan rat je zaustavila vakcina. Pa neka kažu posle da nije korisna. Momci sa brda su vratili svoje džukce nazad, ovi dobili po terensku dnevnicu, a srpstvo se odbranilo u Raškoj. Podbulim, zabrinutim licem našeg faraona, i predškolskim obećanjima da će neko videti kako smo opasni. Rat se, za sada završio, a meni je ostalo samo da uživam u ovoj pesmi i maštam dalje…